SLOVENIJA IZMEDJU NOVE LICNE KARTE I STARIH LICNIH IMENA

Dobar deo javnosti ogorcile nezvanicne najave da ce standardizacijom slovenacke abecede na 25 slova, nestati neka slova poput c, lj i dj, kao i da to podseca na pokrstavanje Slovenaca u Drugom svetskom ratu

Stevan Sicarov
dopisnik “Nase Borbe" iz Ljubljane

Zakon o licnoj karti nicim ne poseze u ime i prezime koje kao pravo i duznost uredjuje Zakon o licnom imenu, te Ministarstvo unutrasnjih poslova nije i ne namerava da ga menja. Tvrdnje i insinuacije oko “menjanja licnih imena" izmisljeni i nepotrebni, zapisano je u saopstenju MUP-a Slovenije. Razlog da se Ministarstvo oglasilo povodom novog Zakona o licnoj karti i starog Zakona o licnom imenu je u burnim reakcijama koje se u slovenackim medijima javljaju poslednjih petnaestak dana u vezi zakonskih nejasnoca o tome da li ce podaci na novim licnim kartama, koje pocinju da se izdaju juna, biti ispisani iskljucivo slovima slovenacke abecede. Prema novom Zakonu o licnoj karti, obrazci ce biti stampani na slovenackom i engleskom, a Zakon o licnim imenima vazi jos iz vremena postojanja SFRJ i ne odredjuje u kom jeziku se pisu licna imena.

Ministarstvo za nauku i tehnologiju bi do aprila trebalo da posalje Evropskoj uniji slovenacku standardizaciju slova, a ono sto je uzburkalo i prema ocenama nekih liberalnijih komentatora, ogorcilo dobar deo slovenacke javnosti, je nezvanicna najava da ce ubuduce biti standardizovano samo 25 slova slovenacke abecede. To bi znacilo da se medju licnim imenima ubuduce ne bi nasla neka slova azbuke, poput c, lj ili dj, te alfabeta poput w, x ili tzv. “umlauta" poput u, o itd, jer ih slovenacka abeceda ne sadrzi.

“Zvono na uzbunu" nije zazvonilo zbog zakonske ili strucne, vec prevashodno politicke rasprave, s obzirom da bi u slucaju usvajanja samo slovenacke abecede morao da se menja veliki broj imena i prezimena, i to kako doskorasnje “juznoslovenske brace" tako i onih sa germanskog svera i romanskog zapada. Uvodjenjem slovenackog standarda slova umesto vazeceg jugoslovenskog bi po upozorenju kolumniste Mihe Kovaca znacilo oduzimanje stecenih prava i nasilje nad licnom slobodom onih koji nisu slovenackog etnickog porekla. Prakticne posledice bi, smatra Kovac, dovele do toga da se Muller ubuduce preziva Miler, a Vrankovic da postane Vrankovich.

Tim povodom je MUP u saopstenju istakao da se moraju u obzir pri odlucivanju o ovoj osetljivoj problematici, uzeti i “istorijske cinjenice zajednickog zivota pod Austro-Ugarskom i u nekadasnjoj Jugoslaviji", te da ljudi osnovano ocekuju da ce “drzava u razumnim okvirima postovati njihovo pravo na vlastito ime". Javljaju se, medjutim, i drugaciji glasovi o “sloveniziranju neslovenaca", podsecanja kako su slicnom “pokrstavanju" bili podvrzeni i sami Slovenci pod italijanskim fasizmom, a na svoje dolazi i lider Slovenacke nacionalne stranke Zmaga Jelincic, koji se pre nekoliko godina “proslavio" zahtevom da se iz telefonskog imenika Slovenije izbrisu c i dj jer takvih nema u slovenackoj abecedi.