SLEDI LI NOVO ODLAGANJE ILI KONACNO RESENJE SUDBINE BRCKOG
“Ko god da ga dobije nece ga imati"
Tesko je verovati da je u ovom casu moguce presuditi na bilo ciju stranu. Stoga se ocekuje da svi budu
“nezadovoljni", sto bi znacilo da niko nije zakinut do te mere da se od ovog nerazminiranog polja napravi
novi sukob. Strane su ionako vec pripremljene da se sloze
Dragan Banjac
 |
Grad sva tri entiteta: Ulica u Brckom
Foto: D. Banjac
|
Krajnje zanimljivo posmatranje trenutne, dejtonske karte Bosne i Hercegovine imao je americki kolega kome
su zatamnjeni delovi Federacije BiH (i sve bosanske krivine) nastali tako sto se “kod Neuma izlilo more i
ostalo u nizim predelima, pa je tako belina (srpski entitet) kao visa ostala nepotopljena". Koliko god da se
ovaj stranac nasalio “belina" i jeste sacinjena uglavnom od visih bosanskih podrucja, a imao je Jenki i
resenje - ograditi BiH dole na jugu, misleci na pospremanje BiH pocev od Herceg Bosne.
Verovatno se svet i dalje cudi bosanskim granicama (sve vise i sami Bosanci) a dovoljan je samo letimican
pogled na kartu pa da se prostor oko Brckog, Doboja i Gorazda ucini mogucim jedino uz, mozda, decju
igru, ili “igru" grupe “blentovina", kako, otprilike, za bosanske granicne nelogicnosti kaze poznati
sarajevski pesnik. Na kraju je (posle zakljucenja mirovnog sporazuma u Dejtonu) ispalo da medjunarodni
faktor mora da odlozi donosenje odluke o sudbini Brckog, grada na koji jednako polazu srpska, bosnjacka i
hrvatska strana u Bosni i Hercegovini. Da je Brcko jedno od glavnih “minskih polja" u BiH svedoci i
podatak da je odluka o njegovoj sudbini planirana za 15. februar prosle godine prolongirana za dvanaest
meseci, mozda i na duze. Naime, nakon sto su se medjunarodni faktor i zainteresovane strane do pre sedam
dana izrazgovarali u Becu “konacna" je najavljena za 15. mart. Ali - da li ce biti tako. Svemu ce, sigurno je,
doprineti i situacija (koliko se god to nekima ne dopadalo) u kojoj je ovaj posavski grad bio pre poslednjeg
sukoba na tlu BiH. Time je poprilicno osporeno ono sto srpska strana u BiH zove fakticko stanje (u prevodu
steceno ratom), ili ce tek biti osporeno jer u BiH i pored zastoja u provodjenju Dejtona promene se desavaju.
Ili se, one glavne, tek ocekuju.
Stanoviste srpske strane
Po podacima poslednjeg popisa (1991) na podrucju opstine bilo je 87.322 stanovnika, najvise Muslimana
38.771 (44,4 odsto), Hrvata je bilo 22.163 (25,4 odsto) i jedna petina Srba - 18.133, ili 20,8 procenata. Na
kraju rata situacija je bila uveliko izmenjena i grad je, po recima tadasnjeg predsednika Miodraga Pajica,
imao oko cetrdeset hiljada stanovnika, uglavnom srpske nacionalnosti dok broj “ostalih" varira. Srpski
zvanicnici navode “dve hiljade Muslimana i nekoliko stotina Hrvata", dok neki Bosnjaci ostali u Brckom
tvrde da je na dan zakljucenja Sporazuma u Dejtonu njih i Hrvata u gradu bilo “jedva sest stotina".
Pred proslogodisnje zasedanje arbitraznog Tribunala (Rim, od 8. do 16. januara) srpska strana je stala na
stanoviste da “nema podele RS na dva dela", o cemu je govorila dr Biljana Plavsic i svi predstavnici vlasti
srpskog entiteta u BiH, porucujuci dosta otvoreno da bi eventualno presecanje izazvalo novi sukob i uveliko
ugrozilo mir u regionu. Bosnjacka strana mislila je sasvim suprotno. Munib Jusufovic, predsednik tog dela
opstine (koji je u medjuvremenu postao clan Parlamenta RS i u Bijeljini dao glas Miloradu Dodiku) rekao je
da Brcko treba da pripadne “Brcacima", sto znaci svim njegovim predratnim stanovnicima. To bi otvorilo
mogucnost da Muslimani proterani iz grada (na 65 odsto nekadasnje opstinske teritorije u Brku, Gornji
Rahic i nekoliko manjih podmajevickih mesta) mogu da se vrate u svoje ranije kuce i stanove, ne samo u
rubne porusene delove grada - Brod, Brodusu, Omerbegovacu i Dizdarusu koja je (pre)duboko u gradskoj
zoni. Jusufovic je srpskoj strani osporavao jedini argument (fakticko stanje), jer bi tako “svijet priznao
okupaciju".
| Grad stradalnik
Brcko je, nema sumnje, medju vecim stradalnicima u bosanskom sukobu, nakon cega je ova opstina povrsine
491.000 hektara raspolucena na tri dela. Srbi su zauzeli grad, istocne i severozapadne prilaze, a Bosnjacima
i Hrvatima ostavljeni su okrajci na jugu i jugozapadu. Formirane su tri opstine, srpska u samom gradu,
bosnjacka se smestila u mestu Brka desetak kilometara na jug, a hrvatska (Brcko Ravne) u istoimenom
mestu sa administrativnim delom u Bukviku Gornjem, Bijeloj i Dubravama.
|
Balkanski serifi
Sta se desilo u proteklih godinu dana? Za one koji su ocekivali velike promene one su neznatne, ali je
razocarana i druga strana - oni koji bi da se nista ne desi. Najpre je, posle dosta odugovlacenja rukovodstva
sa Pala, prihvacena mesovita policija, a nekooperativnost se razbila o glavu tadasnjem ministru Draganu
Kijcu. Sve je brzo leglo na mesto jer je predsednik RS Biljana Plavsic jedan za drugim ispunjavala zahteve
medjunarodne zajednice, bilo je i povratka, a paljanska druzina je odrzavala tenziju i tvrdoglavost. Dokaz -
“docek" u Gajevima, selu u istocnoj Bosni, gde se jasno videla rezija sracunata da jedino odagna misli o
mogucem vecem povratku nesrpskog stanovnistva u RS. Nesto opravdanja srpska strana nalazi u slicnom
ponasanju Bosnjaka u Federaciji, pre svega kada je u pitanju Sarajevo i povratak Srba. Brcanski problem
postaje veci time sto se u gradu nastanilo preko trideset hiljada (tri cetvrtine) novih stanovnika, izbeglih ili
prognanih iz Sarajeva i okoline (7.600), Jajca (4.500), Lukavca (2.000), nesto manje iz Zenice (1.150) i tako
je povratak predratnih Brcaka uslovljen prijemom sadasnjih njegovih zitelja u mesta ranijeg prebivalista.
Ipak, svet, za razliku od nas, narocito otkako je prozreo krajnje namere balkanskih serifa, pocinje (sam sebi)
da ispunjava zahteve, videvsi da su domaci definitivno programirani “antinarodno".
I jos nesto. Karta. Istina, Dejton, pociva na tri osnovna principa, podeli teritorije na dva entiteta (50:49),
teritorijalnoj povezanosti (neprekidnosti) entiteta i nedeljivosti gradova izmedju entiteta. Tako je teritorija
Republike Srpske, povsrine od 25.000 kvadratnih kilometara, preko nesto vise od cetiri kolometra teritorije
Brckog ostala u celini, a slucaj je hteo da se bisage (torba tkanica sa dva dela povezana radi nosenja na
ramenu) sa dva skoro jednaka dela - 12.200 kvadratnih kilometara nesto manjeg zapadnog,
krajiskoposavskog i istocnog (12.600) spoje upravo u Posavini. Druga je stvar sto se postojeca teritorija
teoretski moze smestiti u krug obima oko sest stotina kilometara. U zapadnom delu, kojeg su Pale stavljale
u drugi plan, smesteno je dve trecine stanovnistva i privrednih kapaciteta. Tu je i vecina gradskog
stanovnistva, a odnedavno je Banjaluka “cetvrti srpski grad, posle Beograda, Novog Sada i Nisa", kako
kazu nacionalpatriote, promovisana i u glavni grad RS. Zapadni deo je pretezno agrarni (tri cetvrtine), ali i
skoro sva proizvodnja elektricne energije (90 odsto) i sezdeset odsto sumskog fonda.
Postojece snage, vojne i policijske, nisu u mogucnosti da osiguraju toliku granicu (prema Federaciji, Crnoj
Gori, Srbiji i Hrvatskoj). Tesko bi je mogla odrzavati i kakva veca zemlja i sa istim se problemom susrece i
Federacija. Zato se medjunarodna zajednica trudi da Bosancima i Hercegovcima da do znanja da im to
zapravo i nije potrebno, odnosno da se nemaju od koga stititi. Stoga se, posle zastave, tablica na
automobilima i Dodikovih (dokle su stizali njegovi prethodnici) ekspresnih ekskurzija u Bon, Bec, Zagreb,
SAD, mogu ocekivati sve veca iznenadjenja. Narocito se to odnosi na Republiku Srpsku koja ce se, sigurno
je, demokratizovati pre nego bilo koja zemlja bivse Jugoslavije iz okruzenja. Tim vise sto je medjunarodni
faktor, dizuci ruke od Hrvatske, Srbije i Crne Gore posebno, pa i Federacije, odlucio da reaguje tamo gde
se ocekuje najmanje otpora. Svesni su toga Biljana Plavsic, Milorad Dodik i, mozda, Amerikanci koji ce
biti glavni nadzornici svih buducih poslova u BiH.
| Vecina bez posla
Do rata jak privredni centar sa osamnaest hiljada zaposlenih prosle godine sa stalnim zaposlenjem (srpska
opstina, grad) imao je tek 3.100 gradjana (neki kazu hiljadu manje), od cega je samo 1.600 u privredi.
"Interplet" jos ne radi, "Bimeks" se jedva odrzava, "Bimal", pre rata cetvrta fabrika ulja u SFRJ takodje.U
slicnoj situaciji su i "Bosnaplod", akumulatori "Tesla", a ni odbojka (Brcko je dalo tri kapitena savezne
selekcije) nije kao nekad, pa ni uvek nesto slabiji fudbal.
|
Sta posle 15. marta?
Sta sledi 15. marta i kome ce se dodeliti grad Brcko? Prvo, da je bilo moguce doneti resenje koje bi
prihvatile sve (tri) strane ne bi se arbitrazni postupak odgodio na godinu dana. Na proslogodisnjem
dokumentu iz Rima vidi se samo potpis americkog diplomate Robertsa B. Ovena. Arbitar iz RS dr Vitomir
Popovic kao i predstavnik Federacije prof. dr Cazim Sadikovic nisu parafirali odgodu odluke, sto se moze
tumaciti najmanje dvojako. Delom sto nisu zadovoljni odlukom, a bogami i zbog izbegavanja odgovornosti
pred pukom. Druga stvar, na sta je srpska strana u BiH imala velike zamerke, Slobodan Milosevic je jos
avgusta 1966. godine predsedavajucem Arbitraznog suda napisao pismo u kome ga obavestava, narodski
receno, da se ima prihvatiti svaka odluka. Ipak, evo u celini te dve recenice. “Pisem Vam da bih potvrdio
razumevanje, postignuto u kontekstu Dejtonskog sporazuma, u okviru nadleznosti za donosenje odluke
Arbitraznog suda za Brcko u Aneksu 2 Opsteg sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini. Delegacija koja je
predstavljala Republiku Srpsku podrazumeva da ce, u slucaju da se posle punih konsultacija i rasprava
trojice arbitara o predmetu spora oko Brckog ne postigne vecinska odluka Arbitraznog suda, odluka
predsedavajuceg arbitra biti konacna i obavezujuca za obe strane". Iskreno S.M. “predsedavajuci". Pismo
iste sadrzine predsedavajuci arbitar dobio je i od Alije Izetbegovica. Tako je, kaze Vitomir Popovic,
zahvaljujuci Slobodanu Milosevicu, Robertsu Ovenu pruzena mogucnost “da sam rasudjuje u korist
Muslimana i to bez njihovog glasa i ucesca, stvarajuci tako privid da odrzava podjednako odstojanje u
odnosu na obe strane". Trece, sta god da se desi, mada ne zvuci mnogo pametno - svi ce biti zadovoljni.
Nema podele BiH
Nedavno zasedanje Komisije u Becu krenulo je od istih zahteva i istih problema. Osim Milorada Dodika,
koji je svedocio (“Brcko mora ostati u RS"), sa glavnim predstavnicima medjunarodnih posrednika
razgovarala je i Biljana Plavsic. U prvoj izjavi (“Susrela sam se sa gospodinom predsedavajucim, ali nisam
htela da uticem...") po dolasku predsednica RS je, valjda, zelela naglasiti kako nju Brcko i te kako zanima,
ali da se nije mnogo mesala u rad arbitraze. Tek toliko da zna narod. Ejup Ganic se zalozio za sto hitniju
odluku, kako bi se, kog li cinizma, “zaustavilo etnicko ciscenje". Oglasio se i Haris Silajdzic, rekavsi kako
nema logike da se Brcko da “onima koji su vrsili etnicko ciscenje i genocid". Novine su prenele i krajnje
zanimljiv predlog (toliko jasan da zbunjuje) Dragoljuba Mirjanica, potpredsednika RS koji smatra da “Brcko
treba da ostane u RS, a da medjunarodna zajednica vrsi nadzor implementacije kao i u celoj BiH". Valja
stoga ocekivati da se donese takva odluka koja se, pre svega, ne mora tako i zvati, jer ce se traziti nesto kao
“srednje" resenje, s kojim bi se svi zadovoljili. Srbi bi ga zadrzali, ali sa toliko otvorenosti da ce se uskoro
verovatno zamoliti za povratak svi koji su tamo ziveli pre rata. Uostalom Kinkel je pre neki dan u Banjaluci
rekao kako ce se vracati bosanske izbeglice iz nemacke i sta (i ko) treba pre toga da uradi u BiH.
Deklaracija o povratku nije jednako primljena u Sarajevu, ali i tamo je “kolan napukao". Mozda je situaciju
oko Brckog najbolje ocenio jedan politicar (cije ime ne bi bilo uputno navoditi) iz Federacije, rekavsi,
otprilike da ga, “kome god da ga dodele - nece ga, u stvari, imati". Znaju oni nas vec dobro i srocice pravu
formulaciju. Srbi ce ga zadrzati, RS se nece raspolutiti, ali ce ga dobiti i Bosnjaci i Hrvati. Svi ce politicari
biti zadovoljni, a narod ce mozda jednog dana shvatiti gde su ga odvukli. Za kraj, mada to nekima nije
preporucljivo da govore naglas, valja imati na umu nakanu “medjunarodnog faktora" da - definitivno - nema
podele Bosne i Hercegovine. Posle RS demokratizacija moze da krene ovim redom - Federacija, Hrvatska,
pa (Crna Gora ce se sama, ne mnogo, batrgati) Srbija na kraju. Kao kazna. Jer, tako smo mi hteli. Narod.
| Trece resenje
Zanimljivo je da je Mijo Anic, predsednik hrvatskog dela opstine, nastale 15. oktobra 1994. godine, gde se
od nekadasnjih dvadeset smestilo osam hiljada Hrvata, na zasedanje Tribunala u Rimu putovao - o svom
trosku. Ponajvise iz razloga sto se nije imalo poverenja u federalnog partnera koji je odredjen da zastupa i
njihov interes, a posebno je interesantno zalaganje hrvatske strane. Oni su, naime, za Brcko trazili trece
resenje i pritom se najvise zalagali za - protektorat NATO. Za njih su Ujedinjene nacije “nesigurna
organizacija", smatra Anic, “sto se narocito pokazalo u ratu". Ipak, hrvatska strana je svesna da bi brcanska
opstina mogla celokupna ostati u Federaciji BiH (buducoj jedinstvenoj Bosni i Hercegovini), ali “za to je
kroz odredjen broj godina neizbezan protektorat".
|
|
