FRANCUSKO TRZISTE IGRACAKA PRILAGODJAVA SE ODRASLIMA

Dragan Perovic
specijalno za “Nasu Borbu" iz Pariza

Na listi lekova za smirenje, po cijoj je potrosnji Francuska na prvom mestu u svetu, poslednjih godina ovde pocinju da figuriraju prozvodi koji nikakve veze sa farmakologijom nemaju - raznorazni medvedici, mace, zecevi i ostale plisane lutke. Naime, po ispitivanjima trzista narucenim od najveceg proizvodjaca tih artikala grupe “Nunurs", proizilazi da polovinu kupovina u tom domenu osiguravaju odrasli koji u svojoj sivoj svakodnevici i kontaktima sa drugim osobama ne nalaze dovoljno bliskosti, pa zele da se, s vremena na vreme, vrate u svoje najsrecnije doba - detinjstvo. Zbog toga “Nunurs" u poslednje vreme razvija ekskluzivno za ovaj tip klijentele dijapazon izuzetno kvalitetnih lutaka: slonova, pantera, meda, nojeva i pudlica, koje ne gube svoje krzno i mogu se prati u masini za pranje. Ilustrativan reklamni slogan koji prate ove proizvode je - “On nece nikada ostariti".

Tom finansijski mocnom tipu klijenata koji ne zale novac da, na primer, kupe jednu lutku - u prirodnoj velicini, pridruzuje se porast francuskog nataliteta u poslednjih nekoliko godina. Te dve komponente donose francuskoj industriji igracaka period dobrih poslovnih rezultata posle znacajne krize koju je prezivela izmedju 1992. i 1995. godine.

Pre samo deset godina ovde je postojalo sezdesetak fabrikanata igracaka. Danas su preostale samo dve najmocnije konkurentske grupe - “Nunurs" (vise od 700 zaposlenih i promet od 120 miliona franaka godisnje) i “Prica o medi" (100 zaposlenih i finansijski rezultat od 27 miliona franaka godisnje). Ostali proizvodjaci su nestali i tokom vremena, najvise zbog konkurencije prvog svetskog proizvodjaca igracaka - Kine, koja je svojim proizvodima, ne uvek kvalitetnim no izuzetno jeftinim, preplavila francusko trziste pocetkom devedesetih godina.

No, cak i spomenuta dva prezivela preduzeca su morala da se preorijentisu uglavnom na proizvodnju lutaka izuzetnog kvaliteta i da se reorganizuju. Tako je, na primer, “Nunurs" bio prinudjen da tih godina otpusti polovinu svojih radnika i da, zbog snizenja poslovnih troskova, preseli proizvodnju na Mauricijus, gde je radna snaga mnogo jeftinija nego u Francuskoj.