KONJUNKTURNI BAROMETAR EKONOMSKOG INSTITUTA

U februaru valja ocekivati vecu inflaciju. Mere koje je donela Centralna banka nece uspeti da stabilizuju kurs i cene, a smanjenje novcane mase kompenzovace povecana brzina novca u opticaju

Do krize na deviznom trzistu krajem januara moralo je doci, jer su svi uslovi za nju napravljeni jos ranije. Hladjenje pregrejane domace traznje (izvedeno kroz smanjenje novcane mase, isplacenih zarada javnih prihoda), medjutim, nije bilo dovoljno da zaustavi rast cena i klizanje kursa, pa su zato preduzete administrativno-fiskalne mere, od kojih je najvise prasine podigla povucena vladina Uredba o finansijskoj disciplini. Rezultat svega je porast spoljne i unutrasnje neravnoteze, rast inflatornih ocekivanja i svih rizika poslovanja u privredi, konstatovano je u Konjuktornom barometru Ekonomskog instituta.

Povlacenjem 350 miliona dinara novcana masa se krajem januara svela na 8,8 milijardi dinara, nesto sporije to je cinjeno i u februaru, pa je polovinom ovog meseca novcana masa iznosila 8,7 milijardi dinara. Smanjen je i udeo gotovine u njoj, na 46 odsto, zbog cega je stabilizovan devizni kurs, ali nije i snaznije oboren. Prosecne plate su u januaru pale na 940 dinara (sa decembarskih 968 dinara) sto predstavlja njihov realan pad od pet odsto. Takodje, ukupne isplate neto zarada smanjene su za 400 miliona dinara. Iako jos nema podataka o prikupljenim prihodima za januarsku javnu potrosnju, dr Miroljub Labus procenjuje da je naplaceno barem za oko milijardu dinara manje. I pored ocitog pada domace traznje, sve to nije bilo dovoljno, pa su usledile februarske sok mere.

Dejstvo mera NBJ - polovicno

- Tacno je da NBJ radi na smanjenju novcane mase. Medjutim, ove mere koncentrisu novac u kanale bezgotovinskog placanja i povecavaju njegovu brzinu opticaja. Povecana brzina opticaja novca moze potpuno da kompenzuje smanjenje novcane mase i da istovremeno znacajno podigne sticovani kurs dinara. Smanjenje gotovine ce sigurno oboriti ulicni kurs dinara, ali nije izvesno da ce se to desiti i sa sticovanim kursom. Zato u narednom periodu valja brizljivo pratiti kretanja ulicnog i sticovanog kursa, da bi se zakljucilo kako nove mere deluju na stabilnost domace valute, istice dr Labus.

Po njegovom misljenju sada predstoji usaglasavanje ekonomskih politika, pre svega javnih rashoda i monetarne politike. Ocigledno je da su budzetski i drugi potrosacki planovi veci od kolicine novca, koju ce kreirati Centralna banka, i oni se zato jednostavno ne mogu realizovati. Na tom poslu morale bi da saradjuju sve tri vlade i NBJ. Neophodno je i usaglasavanje devizne i monetarne politike, jer devizni kurs jeste primiren, ali i dalje postoje svi uslovi za njegovu dugorocnu nestabilnost. Posebna prica je fiskalni sistem, posto zahvaljujuci nedisciplini na tom planu privreda uspeva da funkcionise. Kada bi se naplatili svi porezi ona bi stala. To ne znaci da poreske obaveze mogu da se ne izvrsavaju, kaze dr Labus, ali znaci da moraju da se kombinuju mere za poboljsanje naplate poreza sa smanjivanjem poreskog opterecenja.

Privrednici prognoziraju poskupljenja

Porast industrijske proizvodnje u prvom tromesecju ove godine Konjukturni barometar prognozira na oko 14 odsto, a kada se nad tim podatkom budu odusevili zvanicnici, treba se podsetiti da bi i takav rast privredne aktivnosti znacio njen pad od 13 procenata u odnosu na poslednje tromesecje lanjske godine. Za dugorocnije ocene o kretanju industrijske proizvodnje jos je rano i da li cemo imati njeno povecanje ili recesiju, zavisice pre svega od ekonomske politike i raspolozivosti deviza za uvoz. Preduzeca, koja je anketirao Konjukturni barometar, po recima dr Gorana Pitica, kao najvece ogranicenje za buducu proizvodnju iznose nedostatak kredita (31,4 odsto), zatim slabu traznju (27,3 odsto) i nedostatak uvoznih sirovina (16,2 odsto). Za razmisljanje je i podatak da preko 70 odsto preduzeca ocekuje da ce poskupeti imputi za njihovu proizvodnju, dok 34,4 odsto predvidja povecanje cena gotovih proizvoda.

Bojana Jager