U ANKETI VLADE SRBIJE VECINA PREDUZECA SE IZJASNILA ZA BRZU PRIVATIZACIJU

Republicki zavod za razvoj ce se angazovati na izradi analize ekonomskog i finansijskog polozaja svih 75 preduzeca sa posebnog programa i na izradi okvirnih programa njihove transformacije

Iako za otpocinjanje procesa privatizacije u Srbiji, mnoge stvari nisu spremne, jedna se uspesno privodi kraju. Testiranje na odabranim pilot-preduzecima pokazalo je da bi zamisljena infrastruktura - registri preduzeca, akcionara i akcija (kao osnova buduceg Centralnog depoa) - mogla da funkcionise bez vecih problema. Medju ustanovljenim manama pokazalo se da bi podaci koje ima Fond penzijsko-invalidskog osiguranja mogli da odstupaju od onog sto ce prijaviti pretendenti na besplatne akcije po osnovu radnog staza, jer zaposlenima nije uvek isplacivano tokom godine svih 12 plata. Problem ce se, saznajemo u resornom ministarstvu, prevazici tako sto ce se tolerisati razlika do godinu dana na radnom stazu.

U toku su i pregovori sa otkup softvera za obradu upisnica (od engleskog "Eki softa"), koji bi prilikom prijavljivanja procena vrednosti kapitala, u vidu posebnih disketa, dobijala preduzeca, a sto bi im omogucilo da precizno utvrde koliko im je kapitala napadnuto, kolika su prava akcionara, kao i da svi podaci iz javnog poziva i upisnica mogu da udju u predvidjeni sistem evidencije i provere u ZOP i Fond PIO. Jedan od mozda tehnickih problema je kako da se ZOP, u koji ce biti smesteni registri preduzeca, akcionara i akcija, kao federalna ustanova, angazuje na ovim poslovima za republicko Ministarstvo za privatizaciju, odnosno kako da se regulisu finansijski i institucionalni odnosi.

Jedna od dosadasnjih dilema resena je sama od sebe, posto je sa 28. februarom istekao rok za predaju zavrsnih racuna preduzeca, a oni ce verovatno posluziti kao osnova za izradu procene vrednosti kapitala. Ono sto nije ni danas reseno je polozaj preduzeca, koja su u privatizaciju usla po ranije vazecim propisima, a koja su u sporu sa nekadasnjom Republickom agencijom. Od 500 takvih firmi, 430 se jos nalazi na raznim sudskim instancama i u neresenom statusu, zbog kojeg nije u stanju da udje u privatizaciju po novom zakonu, a ovo pitanje se i dalje gura pod pravni tepih. Javna je tajna da su iz resornog ministarstva vise puta insistirali kod republickog Ministarstva pravde da se ubrza angazovanje sudova u ovim procesima, ali do sada to nije imalo mnogo uspeha. U opticaju je bila i ideja da se kao punovazne prihvate odluke o proceni vrednosti kapitala koje je potvrdila Sluzba za platni promet (a koje se razlikuju od resenja Agencije), sto se ocekuje da bi prihvatio veliki broj ovih preduzeca.

Ono sto jeste razjasnjeno je da zaposleni, koji su u preduzecima transformisani po ranijim propisima otkupljivali akcije na kredit, mogu da odluce da sa tim nastave, ili da ta prava prijave po novom zakonu, s tim sto se podrazumeva da bi ono sto su vec konzumirali bilo odbijeno od novih prava na kupovinu akcija uz popust.

U samom ministarstvu za ekonomsku i svojinsku transformaciju zadovoljni su nalazima ankete Ekonomskog instituta, izvrsene na 256 preduzeca, koja je pokazala da 82,9 odsto namerava da udje u proces privatizacije, a od toga 85,7 odsto bi to ucinilo jos u ovoj godini. Tvrdi se da to potvrdjuje ocekivanje Vlade da ce, i pored autonomnosti, privatizacija krenuti relativno brzim tempom. Cinjenica da 62,7 odsto anketiranih firmi nema izvrsene procene vrednosti kapitala ne zabrinjava ih previse, jer ce preduzeca na to biti naterana i sa odredbama Zakona o preduzecima, koji tu obavezu orocava na 4. juli ove godine.

Izbor modela, koji sugerise ova anketa, pokazuje da ce se najveci broj preduzeca odluciti za kombinovanje prodaje kapitala i dokapitalizacije, jer je svima nasusno potreban dodatni kapital. Skromno tipovanje na konverziju duga u akcije, tumaci se kao pokusaj da se na ovaj nacin napravi tek prethodni korak u privatizaciju, tamo gde to bude moguce.

Bojana Jager