PISMO POTENCIJALNIM PUTNICIMA

Ili: Sta se krije iza aranzmana agencije “International Vodzager"

Dragi sugradjani, da li ste nekada doziveli da otputujete, zeljni novih utisaka i saznanja, i da ste po povratku zeleli da jedno takvo putovanje - zvano ruzan san zaboravite? Ne verujemo.

To se ipak desilo nama, ojadjenim putnicima novootvrene privatne turisticke agencije “International Vodzager" sa sedistem u Ulici Milosa Pocerca 31 u Beogradu, koja nam je prodala aranzman “Biseri Kariba - Kuba i Dominikanska Republika". Sudeci po tome kako smo se proveli, nama je od njihovih bisera ostala samo prazna skoljka.

Da li je dovoljno da vas sokiramo informacijom da je “Vodzager" na ovo daleko putovanje poslao za takozvanog “vodica" osobu koja nikada nije bila na Karbima, cak ni u snovima (a trebalo je nas da vodi), koja ne govori ni jedan strani jezik, ne poznaje osnovne podatke iz istorije i kulture pomenutih zemalja, pritom je nekulturna, krajnje neprofesionalna, siri dezinformacije i maltretira starije putnike. “Zacudjujuce" nevaspitano ponasanje za cerku bivseg jugoslovenskog ambasadora u africkim zemljama, a podatak koji nam je sama izuzetno isticala, kao jedinu svoju vrlinu, ili manu... sta kazete.

Jos na samom pocetku putovanja ne zna da od rimskog aerodroma odvede putnike do obliznje Ostije, gde bi prespavali, a kada smo na jedvite jade stigli, vodi nas od hotela do hotela - sa prtljagom, buduci da nema pojma gde grupa ima rezervaciju. Na “razgledanju" glavnog grada Dominikanske Republike svojom greskom zaboravlja tri putnika, i pored toga sto lokalni vodic govori tri jezika. Ne vodi nas da vidimo spomenik - Svetionik Kristofora Kolumba, cije razgledanje je bilo po programu, koji smo uplatili.

Od tog trenutka shvatamo da smo pomenutu gospodjicu od nasih para poveli na ovo lepo putovanje, gde ce moci da se, kao pravi turista, kupa i sunca - sto je i cinila. I, umesto da nam bude zahvalna, ponasa se na nacin da nam ovo putovanje zagorca do kraja. Po dolasku na Kubu, “Vodzager", tj. pomenuta predstavnica ove agencije u inostranstvu, pokusava da nas smesti u hotel daleko nize kategorije koju smo uplatiti, a kada smo se opravdano pobunili, preti policijom i deportovanjem sa Kube. Buduci da smo svi pravi ljubitelji putovanja sa iskustvom putovanja preko mnogih nasih i stranih turistickih agencija, pitamo se u magnovenju da li je moguce da nam se to sve desava i kakve bi sankcije pretrpela pomenuta individua da je kojim slucajem vodic jednog engleskog “Tomsona" ili italijanskog “Fiaggiidee", za koje je putnik svetinja, kome zele samo da ugode, umesto da mu na pravdi boga prete kojekavom ekstradikcijom.

Posle devet sati provedenih u autobusu ispred hotela, na 30 stepeni, bez pica i hrane, dok “nasa" “turistkinja vodickinja" konzumira sve po redu (da napomenemo da sve to vreme tece usluga po principu “sve uracunato", jelo pice, sportovi, animacija 24 sata, koje nam je “Vodzager" debelo naplatio, ali ne i ponudio u inostranstvo), vec na ivici iscrpljenosti od maltretiranja, desava se cudo dragi sugradjani: Od “Vodzagera" spasava nas Tito. Da bas on Josip Broz, cije ime na usnama kubanskog policajca odzvanja dugogodisnjim prijateljstvom ove dve daleke zemlje.

Kuba je prelepo karipsko ostrvo cija se istorija deli na period pre i za vreme Kastra. Preneseno na nase turisticko iskustvo tako je i u “Vodzageru", sve se deli na period dok vam ne uzmu novac, kada obecavaju kule i gradove i na period posle pljacke, kada nemate ni kome da se obratite, buduci da vas vlasnica pomenute agenicje (Vesna Markovic, “odbegla" iz drzavne agencije “Putnik"), u ekskluzivnim prostorijama na tri nivoa u centru grada, prosto i ne primecuje, dok koketno seta u poslednjem kriku vizonske bunde, usput neprestano pricajuci mobilnim telefonom.

Da li je moguce da jedno ovako ekstravagantno stvorenje dozvoli sebi takav neukus i odvede nas u hotel gde jedan putnik zadobija 400 ujeda neceg nalik na stenice. A drugom putniku, od zaprasivanja istih insekata, progoreva odelo u ormaru. Dragi sugradjani, tesi nas samo to sto smo bili prva grupa ove nazovi agencije, platili smo ceh za sve one koji su nameravali mozda da putuju “Vodzagerom", buduci da se bezobrazno reklamira na svim medijima. Da li smo vas sada mi spasili?

U ime ojadjenih putnika

Dr Nikola Djukic,

Beograd

DEMANTI ZADRUZNOG SAVEZA SRBIJE

“Babovic: Beneficirane kamate na kredite agraru", “Nasa Borba", 25. februar 1998.

Zadruzni savez SRbije odbacuje i demantuje netacno, neobjektivno i tendeciozno izvestavanje novinara vaseg lista sa prosirene sednice Skupstine Zadruznog saveza Srbije odrzane 24. februara 1998. godine i pri tom istice sledece:

“Netacna je tvrdnja da je ministar poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede prof. dr Jovan Babovic, kritikovao zemljoradnike kao i da je “pobegao" sa sednice ove Skupstine.

Od strane ministra je na veoma korektan i sveobuhvatan nacin izlozena dugorocna strategija razvoja poljoprivrede i sela sa posebnim akcentom na svestrani razvoj i ozivljavanje sela i jacanje seoskih gazdinstava. Objektivno su iznete informacije o setvi, stanju useva i obezbedjenju repromaterijalom za prolecnu setvu pri cemu je ukazano na probleme koji se javljaju kod proizvodnje HPK djubriva gde se ulazu maksimalni napori da se ovo djubrivo obezbedi u odgovarajucoj kolicini.

Ministar je na korektan nacin davao odgovore na postavljena pitanja i izlagao probleme koji se javljaju u poljoprivredi.

Jos na pocetku sednice ministar je najavio da ce posle prve tacke dnevnog reda morati da napusti sednicu kako bi prisustvovao drugom sastanku, sto je i prihvaceno. Valja napomenuti da je ministar ostao citavih cetrdest minuta duze nego sto je planirano.

Prisutni zemljoradnici, zadovoljni ucescem ministra u raspavi, ispratili su ga aplauzom.

Dragoljub Govedarevic

sekretar ZSS, Beograd

Odgovor naseg novinara objavljujemo u ponedeljak

CITANJE UZ POMOC OGLEDALA

Pogresno odstampana 15. strana “Nase Borbe", 24. februara 1998.

U prilogu Vam vracam 15. stranu iz Vaseg cenjenog lista od 24. februara 1998. godine, koja je greskom odstampana naopacke. Nadam se zbog ovog propusta nece doci do umanjenja plate u iznosu od 10 odsto odgovornom radniku. Uzgred, greska mi se cak i dopala i treba je sacuvati za vasu internu “muzejsku dokumentaciju", koja ce nakon 50 godina biti nekome interesantan “Gaf" i raritet svoje vrste. I pored svega, ostajem vas redovni citalac.

Grgo Baclija,

Subotica

U delu tiraza prvog izdanja “Nase Borbe", od utorka 24. februara, greskom u stampariji, zaista je doslo do kontra-kopiranja strane. Neki citaoci su nam javili da su ovu stranu “desifrovali" uz pomoc ogledala. Izvinjavamo se citaocima i nastojacemo da se slicne stvari ne dogadjaju.

Redakcija