PIJANISTICKI RESITALI NA KOLARCU
Izvorni talenti, uspesni realizatori
Tri interesantne mlade pijanistkinje imale su proteklih dana solisticke resitale na Kolarcu: Milica Pap
(Galerija, 18.02), Dragana Ignjatovic (Velika sala, 21. 02.) i Alisa Besevic (V. s. 23. 02.). Zajednicko im je
samo to sto su sve tri ponikle na ovim nasim prostorima, a trenutno zive i rade u inostranstvu, i sto su se u
svom beogradskom predstavljanju odlucile za dela velike, pretezno ciklicne forme. Sve ostalo, od izvornog
talenta do uspesnosti realizacije, cini ih osobenim, sto gotovo da iskljucuje moguci kontekst poredjenja.
Nastup Milice Pap (Luksemburg) u maloj sali na losijem instrumentu, nazalost, nije privukao vece
interesovanje. Neosporan talenat mlade umetnice (1973) intuitivno je nagovesten u interpretaciji Bahove
Cakone u d-molu i Hajdnove Sonate u Es-duru, dok je adekvatan zvuk Listove h-mol Sonate zapravo otkrio
sklonost Milice Pap ovakvoj vrsti forme i izraza, u kojoj njena muzikalnost i nivo tehnicke osposobljenosti
svakako privlace paznju.
Dragana Ignjatovic (1973, Keln) je svojim sviranjem neosporno prikazala najvise dostignuce “Valdmine
skole", u kojoj se pre svega neguju narocita kultura tona i slojevitost pijanistickog izraza. Mikroskopski
analiziran notni tekst u svim izvedenim kompozicijama (Bah: Cakona d-mol, Betoven: Sonata op. 111 i
List: Sonata h-mol) obilovao je iznenadjujucim idejno-tonskim razresenjima, koja su jasno i pregledno
uspostavljena u pijanistickom mentalitetu mlade umetnice. No, i ovakva, gotovo stoprocentna realizacija,
ipak je bila uskracena za sadrzajnije upustanje u licni dozivljaj filozofskih dubina, narocito prve dve
kompozicije, sto fascinaciji Dragane Ignjatovic ne daje sveukupnu tezinu.
Alisa Besevic (1969, Salcburg) partituru iscitava sirokim potezima, inspirisana globalnom zvucnom
slikom. Romanticarska prenaglasenost otezala je puls Betovenove Sonate op. 28, dok je neobicna zvucnost
Hindemitove Sonate br. 3 kulminirala u efektnom fugatu poslednjeg stava. Zanesena sugestivnom
melodikom Sumanove C-dur Fantazije, Alisa Besevic se iskljucivo oslanja na spoljni zvucni utisak,
utemeljen u samouverenom vladanju instrumentom i vidnoj radosti takvog delanja.
Maja Smiljanic-Radic
|
