MILOVAN DANOJLIC, DOBITNIK NINOVE NAGRADE, ODRZAO KONFERENCIJU ZA NOVINARE UOCI TURNEJE PO JUGOSLAVIJI

Milovan Danojlic, ovogodisnji dobitnik Ninove nagrade za najbolji roman godine, juce je doputovao iz Francuske u Beograd i odrzao konferenciju za novinare uoci promotivne turneje na kojoj ce tokom naredne dve nedelje u 20 gradova Jugoslavije biti predstavljen roman “Oslobodioci i izdajnici". Mihailo Pantic, urednik “Filipa Visnjica" iz Beograda, izdavaca nagradjene knjige, obavestio je novinare da su “Oslobodioci i izdajnici" naisli na veliki odjek. Do sada je objavljeno sest izdanja, cime je potvrdjen rejting Ninove nagrade kao najprestiznije bez obzira na podeljen sud nase knjizevne javnosti oko ovogodisnjeg izbora Ninovog zirija. Pitanja novinara koja su usledila najvecim delom su se odnosila na buru koja je usledila posle proglasenja ovogodisnjeg dobitnika. Mozda je i pogresan, ali utisak je vaseg izvestaca da je Danojlic bio prilicno najedjen kako pitanjima, tako i, pre svega, klimom koja je zavladala oko “Oslobodioca i izdajnika".

Na pitanje da li je nagradjena knjiga roman, Danojlic je odgovorio da po njegovom misljenju to jeste, ali da je to u sustini pitanje na koje pisac ne moze odgovarati.

- Prica koju sam ispricao u prvom delu knjige cini mi se vrednom pricanja i belezenja i nemam utisak da sam je citao kod nekod drugog pisca: kako je taj obican svet doziveo tzv. oslobodjenje 1945. godine - odgovor je Danojlica na pitanje sta su bili podsticaji da roman napise. Na drugi deo pitanja, koji se bazirao na oceni Nikole Milosevica da knjiga predstavlja zakasneli obracun sa komunizom, Danojlic je odgovorio da knjiga nije “obracun sa Brozom i komunizmom", da je to radio kada je to “bilo mnogo opasnije nego danas, o cemu postoje pisani tragovi".

- Mogu da pisem o cemu god hocu i za to mi ne treba dozvola profesora, pogotovo ne od ljudi koji knjigu nisu citali.

Na konstataciju novinara da mu je nagrada donela vise problema nego radosti, Danojlic je rekao da je to tacno u onoj meri u kojoj je prekinuo svoje redovne poslove na katedri u Francuskoj (na kojoj je dobio veliku podrsku, jer su kolege sa fakulteta smatrale da je veliki pisac “ne znajuci koliko sam u Beogradu napadan"), te mogu da odgovara na intervjue i “zaradjuje tudje plate".

Laureat Ninove nagrade rekao je da mu se svideo roman Gorana Petrovica, a da je Basarina knjiga zanimljiva, ali da on ne moze da sudi o njoj.

Kada je postavljeno pitanje kako objasnjava cinjenicu da njegova knjiga nije imala skoro nikakvu recepciju u kritici, ton Danojlicevog govora se podigao. Odgovor koji je zapoceo recima da nema “klapu" i da nije nikoga bombardovao svojim knjigama, nastavio je tvrdnjom da je postojala raspodela (Ninove nagrade) u koju je on neplanirano upao (zbog cega je postao neko “ko treba biti izblamiran"), zavrsio se bujicom optuzujucih reci upucenim vasem izvestacu. Smisao tih reci, otprilike je, da je potpisnik ovih redova “zalegao za Gorana Petrovica" (da bi dobio Ninovu nagradu) a da je bio protiv njega (cemu je u prilog izneo tvrdnju da mu je vas novinar po dobijanju nagrade postavio pitanje “Zasto ste dobili nagradu?"). Vas izvestac je uspeo da kaze da to nije tacno, ali je dalji razgovor prekinuo Danojlic (“ne zelim vise uopste da razgovaram sa vama").

- Beda - bio je komentar Danojlica svega sto se desavalo posle proglasenja dobitnika Ninove nagrade. Sustina napada, kako je rekao, nije bila knjiga, jer nju “niko nije citao", vec je “neka nervoza, neko stanje histerije".

Danojlic se na kraju vratio prici o “Oslobodiocima i izdajnicima".

- Tri, cetiri coveka pomislila su da je knjiga vazna da bi se videlo kako je pocela prica koja jos nije zavrsena. Nije antikomunisticka, nisam komunista, danas su mi blizi komunisti od Amerikanaca i americkih ljudi u Beogradu. Prica kako je ideologija dosla u nesrecnu seljacku sredinu tek ako se cita povrsno moze izgledati kao knjiga koja se obracunava sa komunizmom - rekao je Danojlic, dodajuci da je konkretni podsticaj da je napise bilo americko bombardovanje Bosne pre tri godine.

R. Stanic