PROSLAVLJEN 160. RODJENDAN UNIVERZITETA U BEOGRADU

U reformu se tesko moze uci sa nizom materijalnih problema, a bez neophodnih promena uskoro ce i nauka biti proterana sa univerziteta, rekao je rektor BU dr Dragan Kuburovic

Beograd. - Prigodnim besedama i kulturno-umetnickim programom, za koji se pobrinula dr Darinka Matic Marovic, rektor Univerziteta umetnosti, juce je proslavljen 160. rodjendan Univerziteta u Beogradu. Na jucerasnjem skupu u Kapetan Misinom zdanju urucene su diplome i novcane nagrade studentima generacije u skolskoj ’96/’97. godini. Iste darove primili su i studenti nagradjeni za najbolje naucno-istrazivacke i strucne radove. Glavni domacin proslave, dr Momcilo Babic, predsednik Saveta Beogradskog univerziteta (ime mu je u pozivnici za proslavu ispred imena dr Dragana Kuburovica) pozdravio je goste i cestitao laureatima. Svecanoj akademiji prisutvovali su predstavnici vlada SRJ i Srbije, savezni ministri, clanovi SANU, rektori ostalih univerziteta, dekani, clanovi saveta...

O istoriji Univerziteta u Beogradu govorio je rektor dr Dragan Kuburovic. On je naglasio da je do sada na ovoj visokoskolskoj ustanovi diplomiralo 258.363 studenta, 9.720 akademaca je steklo doktorsku a 20.000 magistarsku titulu. Beogradski univerzitet je zavrsilo i 15.000 stranih studenata sa svih kontinenata, a izdato je i na desetine hiljada udzbenika. U aktuelnoj licnoj karti BU notirano je da ima oko 60.000 studenata, 1.400 redovnih i 701 vranrednog profesora, 1.100 asistenata i 723 asistenta pripravnika.

Osvrcuci se na “neka pitanja koja traze brze odgvore", dr Kuburovic je podvukao da je osnovna pretpostavka za funkcionisanje univerziteta donosenje novog i modernijeg Zakona o univerzitetu. “Zelja nam je da nasa kuca, ciju 160. godisnjicu upravo obelezavamo, dobije sve odlike modernog univerziteta na pragu 21. veka. To, izmedju ostalog, podrazumeva nicim ogranicenu intelektualnu slobodu u obavljanju delatnosti, strucnost i profesionalnost kao kriterijum vrednovanja ljudi i punu nezavisnost u odnosu na dnevno-politicke interese i okrenutost privrednim, kulturnim i drugim partnerima u odnosima saradnje i integracije. Na to nas obavezuje i potpis nasih predhodnika stavljen 1988. na Magna Kartu evropskih univerziteta. Za sve ovo nam treba mnogo napora, dobre volje i razmevanja za dobro sviju nas", kazao je dr Kuburovic.

On je podsetio da je Zakon o univerzitetu izricito predvideo da se do ’94. zavrsi i sprovede racionalizacija visokoskolskog obrazovanja, ali da je umesto toga nastupila eksplozija isturenih odeljenja pojedinih fakulteta i visih skola “sa krajnje problematicnim potrebama za ta zanimanja i jos tragicnijim nastavnim kadrom". Rektor BU u svojoj uvodnoj besedi nije zaobisao ni “goruce pitanje materijalnog polozaja univerziteta".

“Sa nizom problema iz ove sfere tesko se moze ozbiljnije i kvalitetnije uci u reformu i ako je ona neminovna", upozorio je dr Kuburovic. On je upozorio da, ukoliko se brzo nista ne promeni, uskoro ce se i “nauka proterati sa univerziteta". Po rektorovom misljenju i problem talentovanih i mladih je dostigao kriticnu tacku. “Ako univerzitet ne organizuje, osmisli i ne usmeri energiju mladih, Srbija ce se naci u najgoroj situaciji kakva je bila i 1913.", ocenio je dr Kuburovic.

U zavrsnoj reci, rektor je podvukao da svi problemi koji se stavljaju pred univerzitet zahtevaju brza i kvalitetna resenja. “Univerzitetska sredina seizmicki reaguje na sve drustvene nepravilnosti, ali je uvek umela da usmeri sve napore ka zajednickom prevazilazenju nastalih problema. To moramo raditi i zbog sadasnjosti i zbog buducnosti, jer mi smo uvek bili univerzitet naseg naroda", kazao je dr Dragan Kuburovic, uz opasku da BU skromno obelezava jubilej jer se pravo na slavlje moze imati “tek ako se ispune postavljeni zadaci".

O. N.