Pogorsanje srpsko-makedonskih odnosa

Sablasti i senke Kosova

Za situaciju upuceni tvrde da je "delikatna" jer Makedonija istovremeno hoce u NATO, nastoji da odrzi dobrosusedske odnose, zeli mirno resenje kosovskog problema i unutrasnju stabilnost, uprkos sve izrazenijim aspiracijama makedonskih Albanaca

Dragan Nikolic
dopisnik "Nase Borbe" iz Makedonije

Za sada je vise nego izvesno da su kosovski dogadjaji i NATO vezbe u Makedoniji i Albaniji pogorsali makedonsko-srpske odnose, koji nikada nisu ni bili na bogzna kakvom nivou. Makedonsko ministarstvo odbrane optuzilo je srpsku stranu da su avioni Vojske Jugoslavije i posle NATO vezbe u dva navrata povredili makedonski vazdusni prostor u reonu Kumanova, a makedonska glasila da pripadnici VJ upadaju u pogranicna sela u tom regionu i da seljacima plene stoku ili hapse. Navodno obrazlozenje je da su stoka i njihovi cuvari "povredili teritorijalni integritet Srbije", na mestima gde granica nije ni obelezena, zahvaljujuci ociglednoj opstrukciji srpske strane. Mediji pod kontrolom srpskog rezima opuzuju Makedoniju da "raspaljuje antisrpsko raspolozenje" i na svojoj teritoriji tolerise "mamutske centre za obuku albanskih terorista", kao i "antisrpske mitinge" Albanaca u Skoplju i drugim makedonskim gradovima. Ovi mediji optuzuju Makedoniju da dozvoljava popunjavanje redova OVK "dobrovoljcima" iz Makedonije.

U atmosferi vidno pogorsanih srpsko-makedonskih odnosa jugoslovenski ambasador u Makedoniji organizovao je usred Skoplja podnevni prijem u cast Dana Vojske Jugoslavije. Komentator "Nove Makedonije" ocenio je to kao "diplomatski skandal par ekselans". Prema ovom komentaru, ambasador, koji "ima i druge, ne toliko ambasadorske radne obaveze", tim prijemom je ispoljio "aroganciju gazde". Dva dana posle toga prijema ambasador je zatrazio razgovor sa sefom makedonske diplomatije Blagojem Handziskim, posle koga je sam saopstio da je "rekao Handziskom da prenese makedonskoj vladi, a onda da kaze makedonskim medijima, da prestanu sa antisrpskom propagandom". "Pa, toga bre, Janackovicu, nema ni u Beogradu", zakljucuje ovaj komentator.

Albanski radikalizam

Za razliku od srpske strane neke strane diplomate zakljucuju da makedonska glasila "deluju prosrpski" i da je Makedonija zahvacena "prosrpskim raspolozenjem", navodno, zbog "gordog odoljevanja Srbije medjunarodnom pritisku". Takve oprecne ocene vladi bliska glasila dozivljavaju kao "kompliment i znak makedonskih medijskih sloboda". Stice se utisak da "srpska gordost" ipak, dobija simpatije zbog toga sto se albanski radikali u Makedoniji nadmecu u ispostavljanju zahteva Makedoniji, koja ce biti, "posle stvaranja Kosova kao nezavisne drzave", moguca jedino ako postane "dvonacionalna federacija". Vladi blizak nedeljnik "Plus" optuzio je albanske radikale da rade u Makedoniji za "Milosevicevu stvar". Prema istom nedeljniku, na "slicnom radu" su makedonski socijalisti, VMRO-DPMNE, dok se liberali Petra Goseva i Stojana Andova samo udvaraju VMRO-DPMNE u nameri da stvore izbornu koaliciju koja bi vladajuce socijaldemokrate "oduvala s vlasti".

Stice se utisak da liberali, koji imaju jaku poslanicku grupu u parlamentu, nisu nacisto s tim kako biti u NATO, u koji je Makedonija vec zakoracila kroz "Partnerstvo za mir" a voditi politiku ekvidistance sa susedima. U njihovoj rezoluciji, koju su predlozili Sobranju, trazi se da Makedonija ne moze biti polaziste ni za koju vojnu akciju NATO-a prema susedima, a u konfliktima NATO-a sa susedima trazi se neutralnost. Makedonski ministri spoljnih poslova i odbrane Blagoj Handziski i Lazar Kitanovski optuzili su liberale za "antinatovsku orijentaciju" i da zele da od NATO imaju korist, ali i da nemaju prema NATO nikakvih obaveza. Ministri su jos izjavili da je rezolucija liberala bespredmetna zato sto su pitanja koja ona pokrece vec regulisana medjudrzavnim ugovorima. Utisak je da liberali, kao i neke druge partije, veruju da bi "antinatovsko opredeljenje", uz "jugonostalgicne dodatke", moglo doneti izborne poene, ali - sudeci po odlucnom stavu vladajucih socijaldemokrata da ne prihvate ni rezoluciju liberala ni antinatovsku orijentaciju - orijentacija Makedonije prema NATO mogla bi biti na predstojecim izborima "dobitna orijentacija".

Kosovski koncentricni krugovi

Makedonski predsednik Kiro Gligorov je u svome izlaganju u Stipu rekao da je otcepljivanje Kosova neprihvatljivo za Makedoniju "zbog nacelnih, ali i zbog sopstvenih makedonskih razloga". Gligorov je rekao da bi resenje kosovske krize moglo biti vracanje autonomije iz 1974. sto je izazvalo reakciju i albanskog vladinog koalicionog partnera PDP. Ova partija smatra da je resenje "nezavisno Kosovo" dok makedonske opozicione stranke isticu da je pitanje Kosova "unutrasnja stvar Srbije", i da Makedonija treba da "ostane po strani". Prema "Novoj Makedoniji", u razgovoru Ricarda Holbruka i makedonskog rukovodstva spomenut je Ustav iz 1974. godine kao "volsebna kompromisna formula", koja ce Milosevicu omoguciti "da zadrzi formu sadasnje drzave, a kosovskim Albancima da imaju utisak da su ostvarili deo svojih zahteva". Takodje je bilo reci i o "hermetickom zatvaranju granice" prema Albaniji, preko koje bivsi albanski predsednik Berisa "ilegalno dotura oruzje OVK". Ove teme su iritirajuce delovale na makedonskog severnog suseda, kao sto je neke makedonske partije iritirala i sama vezba NATO nad Makedonijom, mada je o tome u razgovoru sa Gligorovim postignut konsenzus relevantnih stranaka. Za sadasnju situaciju u Makedoniji kaze se da je "delikatna" jer Makedonija zeli da postane clanica NATO, da odrzi dobrosusedske odnose sa sve cetiri susedne drzave, kao i da se resi kriza na Kosovu a da Makedonija ostane stabilna i pored naglasenih aspiracija Albanaca. Predsednik Gligorov ce, nesumnjivo, morati da pomiri "delikatne suprotnosti". Svi medjunarodni relevantni faktori potvrdjuju da su zainteresovani za stabilnu Makedoniju i da nisu naklonjeni ekstremizmu, ni jedne strane.

Odnosi sa Srbijom ce se, medjutim, najverovatnije dalje komplikovati. Ne samo zato sto Srbija odbija da obelezi granicu, nego i zbog toga sto se i sama makedonska orijentacija ka Atlantskom savezu karakterise kao "antisrpstvo" i sto se Srbija, sudeci po ponasanju njenih diplomatskih predstavnika i eksponiranih aprtija, nije odrekla ambicija da Makedonija bude "samo jos jedna srpska provincija". Kosovska kriza i vezbe NATO nisu uzrok pogorsanja srpsko-makedonskih odnosa, nego samo prilika da se ti odnosi pokazu u istinskom svetlu, u cijoj osnovi je "istorijski zal Srbije za jugom" i iluzija da ce Makedonci uskoro napustiti svoju "privremenu drzavu", kao "romanticarsku avanturu" i vratiti se u "zagrljaj stare Srbije", sa Milosevicem na celu.