POCEO FILMSKI FESTIVAL U KARLOVIM VARIMA
Ceski letnji festivali
Danka Nikolic
specijalno za “Nasu Borbu"
Da li zbog turizma, ili je to deo dobre tradicije, tek cela Ceska je preplavljena letnjim festivalima. Gotovo da
nema veceg mesta bez neke ugledne umetnicke smotre
Prag. - Ovoga leta - po bogatstvu, obimu i kvalitetu programa - kao da prednjaci jedan od najlepsih ceskih
srednjovekovnih gradova (po mnogima lepsi i ekskluzivniji od Praga), Ceski Krumlov, registrovan na
spisku svetskih gradova-spomenika i stavljen pod zastitu Uneska. Od polovine juna u tom juznoceskom
gradu na Vltavi odrzavaju se tri atraktivne medjunarodne smotre ozbiljne muzike i jedna pozorisna.
Sredinom meseca zapoceo je Festival kamerne muzike, najstariji od tri postojeca u tom gradu (osnovan pre
12 godina) i tokom leta priredice 12 koncerata domacih i stranih umetnika. “Mi smo mali grad i zato smo se
opredelili za kamerne ansamble, kojima nudimo prostrane i prelepe sale naseg zamka i drugih
srednjovekovnih zdanja", kaze direktorka smotre. Za razliku od njih, drugi muzicki festival, osnovan pre
sedam godina, odrzava se pod vedrim nebom, okuplja i po 1.500 slusalaca, a proslavio se prvim
spektakularnim i doslovno “bombasticnim" koncertom na kome je Hendlova “Muzika na vodi" izvodjena na
plovecim pontonima (na krumlovskom jezeru) uz prasteci vatromet sto je osvetljavao ceo zamraceni grad.
Ove godine Festival pod vedrim nebom (koncerti se odrzavaju u razlicitim ambijentima - u bastama i
dvoristima zamka, manastira i u amfiteatru) svecano je otvoren Orfovom “Karminom Buranom", a zatvoren
Verdijevim “Rekvijemom". Uz ta dva, postoji jos i Festival stare muzike. Pored ceskih, pojavice se ovog
leta i engleski, japanski, holandski ansambli koji ce svirati na srednjovekovnim instrumentima i izvoditi stare
igre.
Mencelov Sekspir u Krumlovu
Krumlovsko pozorisno leto otvorio je dugo najavljivan Sekspirov “San letnje noci" u reziji Jirzija
Mencela, koji je u parku baroknog zamka izveo ansambl Juznoceskog pozorista. Do kraja avgusta bice
izvedene 54 predstave (dramske, operske i baletske) u raznim otvorenim i zatvorenim renesansnim,
gotickim i drugim prostorima.
Skoro da se cini kako svaki veci ceski grad ima neki svoj “umetnicki znak". Plzenj je obelezen lutkarskom
umetnoscu. Ovo je 22. godina kako stanovnici tog grada zapadne Ceske krajem juna pune dvorane
plzenjskih pozorista i okupljaju se na trgovima i ulicama gde se odrzavaju predstave pod vedrim nebom. U
zemlji poznatoj po dugoj tradiciji lutkarstva, ovaj industrijski grad vezuje se, nekom vrstom privrzenosti i
vec odnegovanog ukusa, za lutkarsku umetnost. Ove godine izvedeno je 16 predstava. Ziri je za
najuspeniju proglasio predstavu “Circus vitae" pozorista Kontinuo iz juznoceskog grada Malovica, koje je
lutkarsko-akrobatsko-glumackom i muzickom “ulicnom igrom" puna dva i po sata zabavljalo stotine
okupljenih starih i malih Plzenjana na njihovom Trgu Republike jedne vrele junske noci.
Sredinom oktobra ovaj isti industrijski grad imace i svoj tradicionalni Medjunarodni pozorisni festival. Sem
ceskih, gostovace pozorista iz Berlina, Petrograda i Madjarske. “Nas je cilj da prikazemo inscenacije koje
izlaze iz okvira konvencionalnog i konzervativnog ceskog teatra", izjavio je ovih dana direktor te pozorisne
smotre.
U Karlovim Varima 250 naslova
Od svih letnjih ceskih festivala najpoznatiji i sa najvecim ugledom u svetu je, svakako, Medjunarodni filmski
u Karlovim Varima. Ovogodisnji, XXXIII poceo je u petak, 3. jula, premijerom ceskog filma “Treba ubiti
Sekala" reditelja Vladimira Mihalka. Tokom devet festivalskih dana u zvanicnom programu bice prikazano
17 igranih filmova iz 16 zemalja i 13 dokumentarnih. Medju igranima su dva americka “Zivotinje" Majkla
Di Djakoma i “Bestije" Majkla Stajnberga, zatim “Dan punog meseca" ruskog reditelja Karena Saknazarova
i ukrajinsko-ruski film “Dva meseca, tri sunca" Romana Balajana, “Guvernanta" engleske rediteljke Sandre
Golbaher... U 10 pratecih programa, raznim retrospektivama i ostalim festivalskim projekcijama bice
prikazano ukupno oko 250 dela. U svim medijima se istice kako ce ovogodisnji festival pratiti veliki broj
veoma uglednih gostiju (Majkl Daglas, Lorin Bekol, Rod Stajdzer, Tim Rot, Robert Forster...).
Za razliku od prethodne dve godine, kada su u konkurenciji za nagrade ucestvovala dela reditelja sa
podrucja bivse Jugoslavije, ovoga puta nema nijednog filma sa tih prostranstava.
|
