Unutrasnje muke Republike Srpske

Proboj RS na medjunarodnom planu, koji je vec opipljiv, prati tapkanje u mestu kada je resavanje unutrasnjopolitickih problema u pitanju

Pise: Ljiljana Kovacevic

Nakon sto je novi premijer Republike Srpske Milorad Dodik preuzeo duznost i, za razliku od starog predsednika Vlade Gojka Klickovica, krenuo po svetu da pribavlja neophodni novac za oporavak srpskog entiteta, mnogi su pomislili da RS iz mraka ulazi u period koji po mnogo cemu podseca na bajku u kojoj na kraju svi zive u sreci i veselju. Dodik, koga krase vrline svojstvene dobrom menadzeru (za razliku od prethodnika Klickovica kojemu je epika bila bliza), za nesto vise od mesec dana uspeo je da se nadje u Bonu, Becu i Vasingtonu i u RS donese na samo neophodni novac, nego i da popravi los imidz Srba u svetu.

I dok je prethodna SDS garnitura u komunikaciji s poslanicima iz sveta apriori zauzimala odbojan stav, novi premijer je odlucio da iz svog vokabulara izbaci reci poput “ne moze" i “necemo", te da medjunarodnoj zajednici stavi do znanja da ce Vlada, na cijem je celu, ispostovati svako slovo Dejtona. Sam Dodik je vise puta ponovio da za njega licno i njegov kabinet nece biti tabu tema, poput saradnje s Haskim tribunalom ili pitanja povratka izbeglica, pa se potvrdio da to stavi do znanja i diplomatama cija je rec i te kako vazna kada je Bosna i Hercegovina u pitanju - Kinkelu ili Olbrajtovoj, na primer. Nakon godina izolacije bosanskih Srba u svetu, desilo se da se o RS govori u pozitivnim tonovima, pa cak da se srpski entitet favorizuje u odnosu na Federaciju BiH, koja se sve cesce pominje kao kocnica u potpunoj implementaciji mirovnog sporazuma.

I sve je krenulo filmskom brzinom. Karlos Vestendorp je predao Dodiku pomoc u vrednosti od 15.000.000 DM za isplate zaostalih plata korisnicima budzeta, Svetska banke je odobrila RS povoljan kredit vredan 20 miliona dolara, Americka vlada je uputila znacajna sredstva na ime jednokratne pomoci Vladi RS, a s MMF su priblizeni stavovi o potpisivanju sporazuma kojim ce RS biti podrucje pogodno za strana ulaganja i investicije.

Skeptici ce reci da su ova sredstva samo mrvice koje jednokratno mogu resiti neke od nagomilanih problema, poput ocajnog polozaja u kojem se nalaze prosvetni i zdravstveni radnici ili penzioneri. Uistinu, RS jos nije dobila kolac tezak 1,4 milijarde dolara koji je blokiran u EU, a koji su prethodne vlade propustile, odbijajuci da ucestvuju na donatorskim konferencijama za BiH. Medjutim, ma koliko pristigla finansijska pomoc bila nedovoljna da za kratko vreme RS digne iz pepela, cinjenica je da su stvari krenule nabolje i da se “bolesnik" polako budi iz narkoze. Za ubrizgavanje neophodne finansijske injekcije demokratski Zapad ispostavio je racun - RS ne zeli vise da posmatra kao jednonacionalni entitet, sto pretpostavlja povratak jednog broja Muslimana i Hrvata u bivsa prebivalista, kao i uspostavljanje institucija koje nece biti zaboravljene za saradnju s drugim entitetom. Naravno, medjunarodna zajednica od nove Vlade trazi da optuzene za ratni kriminal (medju njima i R. Karadzica) otpremi put Haga. Dakle, mada je retorika medjunarodne zajednice promenjena, zahtevi koji se postavljaju pred RS ostali su isti kao i u prethodnim godinama. Razlika je u tome sto je u RS promenjena vladajuca garnitura koja, suprotno prethodnoj, ima sluha za zelje mocnih iz sveta, ali i za stanovnistvo kojem su zarad visegodisnjeg posta istrugani stomaci.

Iako pomoc iz sveta stize, postavlja se pitanje na koji nacin je dopremiti onima kojima je namenjena. Pojedini ekonomski strucnjaci, poput prof. Rajka Tomasa, savetnika predsednika RS za ekonomske poslove, predlazu da se medjunrodna finansijska pomoc krajnjim korisnicima podeli u devizama, sto bi skratilo postupak, ali i onemogucilo da se monetarni udari iz Srbije u jos drasticnijoj meri reflektuju u RS. Naime, Tomas je upozorio da stampanjem novca bez pokrica na Topcideru Srbija ne oporezuju samo svoje gradjane, nego i ove prekodrinske, koji dinar koriste kao osnovno sredstvo placanja. Na opasnost da bi pomoc iz sveta mogla da zavrsi u Srbiji, upozoravali su i neki od pripadnika Srpske radikalne stranke zbog cega je, kako su rekli, Milosevic i podrzao izbor Vlade u kojoj nema clanova SDS-a.

Bilo kako bilo, mediji su ucinili da novi premijer poprimi osobine lika iz bajke spremnog da od RS nacini srecnu zemlju. No, sve cesce se medju analiticarima ovdasnjih dogadjaja moze cuti i tvrdnja da patuljci (ministri), njih dvadeset, “pojma nemaju". Ovakav stav isti ce obrazloziti cinjenicom da proboj RS na medjunarodnom planu, koji je vec opipljiv, prati tapkanje u mestu kada je resavanje unutrasnjopolitickih problema u pitanju.

Ministarstvo unutrasnjih poslova nije ocisceno od SDS-kadra, koji su pocetkom demokratskih promena na ovim prostorima oznaceni kao glavni akteri sverca i kriminala. “Kakva je to jedinstvena policija kada pojedini funkcioneri iz Banjaluke na Pale moraju putovati uz pratnju", pitaju se neki od rukovodecihi kadrova u MUP-a koji su prvi stali uz predsednicu Plavsic, a koje je novi ministar Stankovic gurnuo u stranu. Nije sve potaman ni kada je rec o Ministarstvu informacija. Iako je pre nekoliko dana ponovo (formalno) uspostavljen sistem jedinstvene SRT, cinjenica je da na Palama funkcionise Kanal S u kojem su se udomili skoro svi kadrovi tamosnjeg televizijskog studija, kojem je Vestendorp nekoliko meseci unazad zabranio rad. Promena prvih ljudi drzavnih informativnih kuca za sada nije donela kvalitativne promene u nacinu obavestavanja javnosti. Pre bi se moglo reci da je pitanje - koja ce partija imati odlucujuci uticaj nad sredstvima informisanja - ubacilo seme razdora medju koalicione partnere koji su formirali Vladu.

Poteskoce su sustigle i ostala ministarstva, pre svih Ministarstvo finansija i pravosudja posto su nasledjeni problemi veliki. Prvo se suocilo s problemom kako prosvetarima obezbediti plate, jer su ovi ponovo zapretili obustavom rada sto bi novoj vladi nakon pocetnih hvalospeva bio prvi tezi udarac. Ministarstvo pravosudja, pak, ceka sredjivanje situacije u sudovima na svim nivoima u kojima godinama vlada korupcija i maksima “i po babu i po stricevima". Redovi su i dalje prisutni pred ispostavama Ministarstva za izbegla i raseljena lica, a radnici u industriji pitaju kada ce, osim novih direktora, stici i sredstva kako bi se pokrenula proizvodnja. Svako od ministarstava muci svoju muku pod budnim okom javnosti koja hoce brzo resavanje svih problema. Istina je, pak, da se uspeh ne moze postici preko noci, posebno s obzirom na probleme koje je nasledila Dodikova vlada. Od starih vlada koje nista nisu cinile na poboljsanju kvaliteta zivota, lako je biti bolji. Pitanje je koliko ce nova vlada, kada se zna da je stvarana ad hoc i po meri stranaka koje su stale nasuprot SDS-u i radikalima, biti sposobna i politicki jedinstvena da izadje na kraj s problemima i stupcima koji su pred nju postavljeni.

Zivot nije bajka, posebno ne u posleratnoj Republici Srpskoj. Vlada Milorada Dodika (on i dvadeset ministara) ima sansu da je do septembra, kada su novi izbori, ucine podnosljivijom. Ukoliko propuste ukazanu sansu, “jasuci" na nacionalnoj prici ponovo bi nam mogao, kao pobednik, stici SDS.