RADMILA MILENTIJEVIC, REPUBLICKI MINISTAR ZA INFORMACIJE

Trudimo se i da sto pre izadjemo sa satelitskim programom, koji bi odgovarao potrebama americkih i kanadskih Srba, koji su naviknuti na najvisi tehnoloski nivo. Bila sam u Americi i dogovorila sam sa jednom americkom kucom, koja predstavlja i kineski i ruski program americkom trzistu, da i za nas radi taj posao i nadam se da ce to biti realizovano za tri-cetiri meseca

Pise: Olja Mamuzic

Povodom sve ucestalijih tvrdnji da se u skladu sa novom politikom jacanja savezne drzave i informisanje preseljava na federalni nivo, o cemu ponesto govori i konkurs za dodelu frekvencija koji su raspisali savezni organi i najava Jugoslovenske televizije, razgovaramo sa Radmilom Milentijevic, aktuelnim ministrom za informisanje u Vladi Srbije. Ministarka Milentijevic objasnjava zasto savezna drzava mora da jaca, zasto nije reagovala na pismo crnogorskog Sekretarijata za informisanje, kakvu pesmu pevaju SAD i Human Rights Watch i zasto bi volela da Gonsales dodje u Beograd i sedne sa njom pred televiziju.

Nagadjanja oko podele resora u novoj vladi Mirka Marjanovica vrlo su aktuelna i, prema nekim nezvanicnim informacijama, Ministarstvo za informisanje moglo bi opet pripasti vama. Da li je to tacno?

- Ne znam da li je tacno, ali neprimereno bi bilo da ja danas sa ove pozicije to komentarisem. Sta je vrlo vazno oko formiranja nove vlade? To sto je dosadasnji predsednik vlade Mirko Marjanovic novi kandidat za isto mesto. Za mene je to vrlo vazno, jer mislim da je on jedini covek koji danas u Srbiji moze da vodi ovu vladu kroz probleme sa kojima se srecemo. Nacin na koji predsednik usaglasava razlicite stavove, kako to utkiva, kako to drzi dizgine, a da se ne omakne. On je, recimo, vodi na nacin na koji ja apsolutno ne bih mogla. On poznaje ekonomiju, trgovinu, spoljnu i unutrasnju, finansije i tacno zna sta je sta i zato ne moze da mu se podvali.

Dobro, ako bi vam bilo ponudjeno ministarsko mesto, prihvatili biste?

- Apsolutno. Ako bi mi bilo ponudjeno, sa velikim zadovoljstvom, a posebno zato sto sam ovde samo godinu dana. Kada sam dosla na ovu poziciju vrlo malo sam znala o zakonskim uslovima i generalnim uslovima u kojima su nasi mediji radili. Sada imam puno veci osecaj za nasu medijsku sliku, obisla sam mnogo manjih mesta, mnogo lokalnih medija, upoznala se sa njihovim radom i njihovim problemima. Impresionirana sam radom nasih lokalnih stanica. Da li cu opet biti ministar, naravno, zavisi od mandatara, pregovora koji se vode i Skupstine Srbije koja treba da nas odobri, ali kako odluce tako ce biti. Ja sam ovde da pomognem, u vladi ili van vlade, moj zivot ce biti posvecen tome da pomognem Srbiji i srpskom narodu sto vise mogu.

Znaci, i ako ne dobijete ministarsko mesto, necete se povuci iz politike?

- Necu se povuci ni iz politike ni iz celovitog zivota Srbije. Imam nameru da ovo sto znam, sto sam stekla u zivotu kroz rad i poziciju, upotrebim da pomazem Srbiji koliko najbolje mogu.

Pomenuli ste kako ste impresionirani lokalnim medijima. Medjutim, upravo su oni najizlozeniji zatvaranju. Savezni inspektori masovno su im oduzimali opremu i podnosili protiv njih krivicne prijave.

- Taj postupak, ako se secate, nije realizovan.

Nije realizovan zato sto se Vuk Draskovic dogovorio sa Slobodanom Milosevicem da akcije prestanu.

- Nije to samo zbog razgovora sa gospodinom Draskovicem. I pre toga je predsednik Milosevic bio upoznat sa tim problemom i video sta se desava. Ja sam ocekivala, sa potpunim poverenjem, da ce predsednik da prekine proces tog zatvaranja, jer je nanosio grdne stete, jer se to dogadjalo u situaciji kad drzava nije dala legalne mogucnosti vlasnicima lokalnih stanica da konkurisu i dobiju frekvencije. Kad drzava to ne omoguci, onda se ljudi snalaze kako umeju i kako stignu. Imamo obilje tih medijskih kuca. U Srbiji danas imamo vise od 2.500 dnevnih, nedeljnih i mesecnih listova, oko 120 TV-stanica i oko 400 radio-stanica. Dok su listovi svi registrovani u Ministarstvu za informacije Srbije, elektronski mediji su druga vrsta prica. Ne zaboravite, frekvencije su najpre nacionalno bogatstvo i u ingerenciji su Vlade SRJ. Mi moramo da uvedemo red u tu oblast koja je razvila jednu ogromnu sivu ekonomiju. U resavanju te dzungle od elektronskih medija sigurno ce biti mnogo trzavica, ali frekvencije su nacionalno bogatstvo i one se moraju tako tretirati. Nemamo ih u izobilju, i drzava mora da uzme odgovornost za raspodelu frekvencija na republickom nivou. Kazete podela etra na republickom nivou. Otkud onda konkurs za dodelu frekvencija na saveznom nivou?

- To su privremene frekvencije, striktno po saveznom zakonu koji daje pravo saveznim organima da daje privremene dozvole na rok do 60 dana. Zakon nigde ne kaze da to ne moze biti i duze od 60 dana. To je privremeno, ali u konacnoj podeli frekvencija bice nadlezna republika i tada to opet nece biti dozvole na vecita vremena, nego na izvestan broj godina. To se tako radi u celom svetu.

Rekli ste da savezna drzava treba da jaca u skladu s dogovorom njenih clanica, pa u tom smislu i informisanje. Ne stice se utisak da je Crna Gora narocito zadovoljna srpskim medijima. Bozidar Jaredic svojevremeno vam je uputio otvoreno pismo i upozorio vas na nekorektno ponasanje drzavnih medija prema postizbornoj krizi u toj republici. Zasto nikad niste komentarisali pismo svog kolege?

- Poenta je u tome sto je gospodin Jaredic, ako je hteo meni da uputi pismo, trebao da izabere uobicajen nacin na koji ministar jedne drzave uputi pismo ministru druge drzave. Ja to pismo nikada nisam dobila, ja sam to pismo procitala u stampi. On je to pismo prosledio medijima i ja tako nesto nisam htela komentarisati ni tada ni sada. Ako je on zainteresovan za taj problem i misli da bi sa mnom mogao o tome razgovarati, mogao mi se obratiti telefonom, faksom, pismom. U svakom slucaju, mislim da je to sa njegove strane bilo neprimereno i ja na to ne bih odgovorila kao sto ne bih ni sama njemu uputila nikad takvo pismo preko medija.

Ne mislite li da, nevezano za to pismo, stav drzavnih medija u Srbiji prema politickim dogadjajima u Crnoj Gori zasluzuje komentar?

- Ja imam jedno zanimljivo iskustvo vezano za to. Bila sam u Crnoj Gori tri dana pred predsednicke izbore i gledala sam televiziju i slusala radio. Dabome, crnogorske medije, a pokusala sam i da slusam Radio-Beograd odande. Tu jednostranost u medijima, u informisanju nigde nisam nasla. Nasa televizija ne moze nigde da se vidi, ali, recimo, slusala sam Radio-Beograd i kada dodju vesti, da li mozete da zamislite, ne mozete da ih cujete, jer iznenada pocnu smetnje. Tako da sto se jednostranosti tice, u tom televizijskom predstavljanju koje sam ja videla ili slusala na radiju nije postojalo nista drugo nego jedan jedini kandidat i jedna strana.

Sta mislite o ideji radikala, koju su uneli u svoj Predlog zakona o radio- televiziji, da upravni odbor RTS bude sastavljen od stranackih predstavnika i to srazmerno zastupljenosti stranaka u parlamentu?

- U zemljama u kojima postoje drzavne televizije, na primer, Engleska, Francuska ili Austrija, praktikuju nepartijsku televiziju, odnosno upravni odbori njihovih televizija sastoje se od ljudi koji stoje na svojim nogama, poznaju tu oblast, zainteresovani su za to da mediji sluze drustvu. To mogu da budu strucnjaci iz raznih grana zivota. To je moj koncept idealnog upravnog odbora. E sad, taj upravni odbor moze da bude sastavljen od predstavnika politickih stranaka, ali strucnih ljudi koje ce predloziti te stranke.

Da li smatrate da je onda u redu da u Upravnom odboru Radio-televizije Srbije sede clanovi Socijalisticke partije Srbije ili njeni neskriveni simpatizeri?

- Moj odgovor na to je - gleda se kvalitet coveka.

Mislila sam na jednopartijski sastav Upravnog odbora.

- Ako ne idemo politikom da privlacimo na drzavne funkcije, a takodje i u Upravni odbor RTS, najbolje ljude iz drustva gubimo. Svako ko gleda jednopartijski gubi. Mislim, ne moze da realizuje ni ono sto bi trebalo, ako se ne oslanja na sire drustvo. Kada sam stigla u ovo ministarstvo, dovela sam neke nove ljude i niko mi nije rekao da oni treba da budu sa RTS ili da moraju da budu clanovi SPS.

Dobro, ostanimo jos kod RTS. Svojevremeno ste izjavljivali da informativni program RTS nije bas najbolji. Jeste li nesto ucinili po tom pitanju, da li je sada bolji?

- Kada sam dosla u Beograd, 10. februara ’97. gledala sam Dnevnik RTS, gledala sam sta se desava na Trgu Republike i smatrala sam stav da drzavna televizija mora da bude u sluzbi drzave i vlade koja je u sluzbi naroda i da obavestava gradjanstvo o svemu sto se u drustvu desava, sto je vest. Vest je kad predsednik Republike odrzi govor, vest je kad vlada odobri budzet, vest je kada su posle onih nesrecnih izbora pocele demonstracije u Beogradu i tu vest je RTS morala da prenese. Ja sam to onda izjavljivala, izjavljujem sada i izjavljivacu ubuduce, jer je to moja principijelna pozicija. Ali, RTS ima puno dobrih programa, to je velika kuca sa velikom tradicijom. I informativni program je isto dobar. Medijska slika u Srbiji se dosta promenila od Gonsalesove posete Beogradu u decembru ’96. godine. Tada ste imali RTS i njene studije u unutrasnjosti. Posle lokalnih izbora, 14 najvecih gradova Srbije su pod kontrolom opozicije, pa i mediji u tim gradovima. Raznovrsnost uredjivacke politike dozvoljava gradjanima da se informisu iz nekoliko razlicitih izvora. A to je bitno i cini nas medijski prostor drugacijim nego u vreme kad je ovde bio Gonsales. I kad bi on sad dosao u Beograd, volela bih da uvece sednem sa njim pred televiziju i da vidimo koliko raznih informativnih programa covek moze da cuje.

I pored toga, iz sveta stizu upozorenja o neslobodi nezavisnih medija. Prosle nedelje je Human Rights Watch uputio jedno takvo pismo na vasu adresu.

- Oni su zauzeli jedan politicki stav u odnosu na Srbiju, koji je u sustini vezan za politiku SAD. One su ogromna supersila, cela zemaljska kugla je od strateskog interesa za SAD, a Balkan i Srbija su u tom sklopu. Ne pri vrhu njihovih prioriteta, ali kad bi Srbija lezala na nafti kao Irak, onda bi bili na vrhu lestvice. Sigurna sam da predsednik Milosevic razume interes SAD, ali nas je interes da postojimo kao nezavisna drzava i da ocuvamo integritet srpskih granica. E sad, po pitanju tih medija SAD se odnose isto kao i po pitanju Kosova. Ja znam pola tih clanova Human Rights Watcha. Svi pevaju istu pesmu. S jedne strane kazu: “Necemo da priznamo promenu granica Srbije i SRJ i predsednice Milosevicu idite dogovorite se sa onim politicarima na Kosovu, a s druge strane ne kazu onima na Kosovu prihvatite Ustav i vlast Srbije. To je ta kontradikcija. Ima jedan izraz za to na engleskom jeziku: “You want to eat dzour cake and have it at the same time." Mi to kazemo: hoces i jare i pare. Zasto SAD ne kazu predstavnicima Albanaca: “Hajde, razgovarajte sa Milosevicem ali postujte Ustav Srbije". Zanima me koji bi to Human Rights Watch napisao Bilu Klintonu da mora da sedne i razgovara i pregovara sa nekom tamo grupom koja ne priznaje americki ustav i hoce da se otcepi od SAD? Eto, takvu politiku primenjuju i na medije.

Jeste li vi nesto uradili na doterivanju prilicno loseg imidza koji Srbija uziva u svetu?

- Znate da su Hrvati i Muslimani bili medijski pripremljeni za raspad Jugoslavije, ne zato sto su pametniji od nas, nego su druge sile radile za njih. Hrvate su ucili Nemci i napravili su spektakularan uspeh u medijskom predstavljanju. Mi na pocetku nismo imali sanse, a onda su udarene sankcije protiv Srbije. Ja sam i onda pokusavala da radim na tome, Vlada Srbije je bila spremna da plati cenu koja je bila potrebna, medjutim, sankcije su bile tako primenjene da je bilo jako tesko da identifikujemo , koja bi htela da preuzme na sebe rizik predstavljanja Srbije u svetu. I kad smo nasli kompaniju za taj posao, americka vlada nije htela da da licencu. Shvatili smo, dakle, shvatamo i sada. Jedan od pokusaja je predstavljanje Srbije na Internetu. To je program koji ide sirom sveta i danas ga koristi zaista mnogo ljudi. Prema nasim izvestajima, interesuje ih najvise rad predsednika SRJ, prate privredu i privatizaciju, sport, dosta se prati moj rad. Trudimo se i da sto pre izadjemo sa satelitskim programom koji bi odgovarao potrebama americkih i kanadskih Srba, koji su naviknuti na najvisi tehnoloski nivo. Bila sam u Americi i dogovorila sam sa jednom americkom kucom, koja predstavlja i kineski i ruski program americkom trzistu, da i za nas radi taj posao i nadam se da ce taj posao biti realizovan za tri-cetiri meseca.

Jedno tabloidsko pitanje. Jeste li otkupili svoj ministarski stan?

- Ja sam zivela osam meseci u dvosobnom stanu kod sestre i izvlacila iz kofera stvari koje cu ujutro obuci. Ne postize se nista ako vam ministar zivi u supi. Ministar treba da zivi na izvesnom nivou, daleko je vaznije sta ministar radi i da li mu je rad koristan. Kad se predsednik Milosevic selio na Dedinje, takodje je bilo takvih povika. Pa, to je predsednik drzave, drzava mora da da tu vrstu postovanja svom predsedniku. Ja idem na vecere kod raznih ambasadora, zar nije logicno da ih i ja pozovem u goste. Nista Srbiji ne bi bilo bolje da ja stanujem kod svoje sestre. U svom stanu sad imam kompjuter, vezana sam za Internet, imam satelitski program i mogu odslusati pored nasih i vesti svih svetskih TV stanica, da bih bila bolje informisana i opremljena za svoj posao, da bih bolje koristila Srbiji.

Sta mislite koliko ste koristili Srbiji?

- Jako sam radila, puno sam naucila i puno se trudila. Iz budzeta sam izdvojila dosta da bih pomogla medijima u pogranicnim delovima Srbije. Recimo u Sidu i Bacu mogle su da se cuju bolje neke Alijine i neke stanice iz Hrvatske nego nase. Pomogla sam mnogim stanicama u tim pogranicnim delovima tako da je danas obrnuto, nase stanice se odlicno cuju na tim susednim teritorijima. To sam uradila jer stojim cvrsto na gledistu da se drzava ne brani vojskom i topovima vec medijima.