Vasington sve uzdrzaniji prema Ananovom sporazumu s Iracanima

"Pustinjska grmljavina" bila je zaustavljena ove nedelje Ananovom misijom u Bagdadu, ali to je sad pocelo da se pretvara u svojevrsnu agoniju koju Bil Klinton - pored ostalog, i zbog nekih internih razloga - nece pristati da je jos dugo tolerise

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Taj posao trebalo je da bude obavljen jos pre tri dana, ali sad je vec sasvim izvesno da ce "Nasa Nedeljna Borba" sa ovim izvestajem pre stici do citalaca nego sto ce se petorica velikih u Savetu bezbednosti (SAD, Rusija, Kina, Britanija i Francuska) usaglasiti oko toga kako naterati Sadama Huseina da dosledno ispostuje obaveze koje je prihvatio u sporazumu sa generalnim sekretarom UN Kofijem Ananom!

Prvom coveku svetske organizacije priredili su njegovi poltroni trijumfalni docek kad se u utorak pre podne vratio na posao, ali vec istog popodneva na irackom horizontu poceli su da se skupljaju prvi oblaci. U porucu naciji iz Bele kuce, istina, Bil Klinton objavio je tog istog dana da SAD prihvataju i pozdravljaju bagdadski dokument kao put ka prevazilazenju jos jedne krize na Srednjem Istoku - ali vicnijim citacima politicko-diplomatskih poruka bilo je vec tad veoma jasno da se tu radilo o jednom uslovnom pristanku Vasingtona na proceduru koju je dogovorio Kofi Anan, sa pratecim upozorenjem da bio ceo taj posao mogao vrlo brzo da padne u vodu ukoliko bi se ispostavilo da iracka strana pokusava da izokrene u interpretaciji i izvrda u praksi ponesto od onoga sto se ovde smatra uklesanim u sve predjasnje rezolucije o kontroli, pronalazenju i unistavanjun spornih zaliha Sadamovog biohemijskog naoruzanja.

Prvo, konkretno ulje na vatru tog americkog podozrenja dolio je glavni iracki pregovarac, zamenik premijera Tarik Aziz izjavom od srede u kojoj se prvo upozorilo da njegova vlada nece dozvoliti povratak medjunarodnim inspektorima u problematicne predsednicke objekte kad ih jednom budu prokontrolisali, potom zatrazilo od SAD i Britanije da u medjuvremenu pod hitno povuku svoju vojnu silu iz regiona Zaliva,a zavrsilo se konstatacijom da bi se jedino tako u ovo podrucje vratio "mir i pomirenje, sad kad se (na nedavnom Ananovom primeru) pokazalo da jedino prava i nepristrasna diplomatija", a ne pretnja silom, mogu da osiguraju uspeh sporazuma iz Bagdada.

"Naici ce na otpor sviju nas ovde i svih postenih zemalja u svetu eventualni zahtev inspektora UN da se vrate i ponovo kontrolisu one objekte u kojima su vec jednom boravili i nisu pronasli od onog zabranjenog oruzja za koje smo optuzeni da ga posedujemo" - rekao je tom prilikom Tarik Aziz, pored ostalog, u izjavi bagdadskoj TV, koja je u Vasingtonu primljena kao nagovestaj problema koji se mogu ocekivati, ali i isto tako i kao od jedan od propagandnim balona koji Sadam pusta preko svojih poslusnika za domacu upotrebu. Jer, istog dana i na istu temu, taj isti Tarik Aziz rekao je u intervjuu za americku TV nesto sasvim drugo (nesto sto je stopostotno na liniji sporazuma sa Ananom): "Irak ne vidi nikakav problem u tome da se medjunarodni inspektori vracaju koliko god im je volja u objekte koje su vec jednom posetili. Mi nemamo sta da krijemo"!?

Bilo kako bilo, republikanski kongresni lideri sa Kapitol Hila iskoristili su prvu iz serije ovih novih bagdadskih mina da - u svojim neprestanim internim obracunima sa demokratskim predsednikom - napadnu Klintona kako je naseo na Ananovu "kvazi diplomatiju" i uhvatio se na udicu jednog sporazuma koji predstavlja novi poraz SAD i medjunarodne zajednice u tekucim, sedmogodisnjim nastojanjima da dovedu u red Sadama Huseina i time oslobode blize i dalje iracko okruzenje od kataklizmicke opasnosti raketa sa bojevim glavama i bojnim otrovima. Kao argument vise u ovim republikanskim prepadima na Belu kucu koristi se od cetvrtka Ananovo imenovanje diplomate iz Sri Lanke Dzajanta Danapala za predvodnika ekipe medjunarodnih diplomata koji ce ubuduce ici sa inspektorima UNSCOM u obilazak osam izdvojenih komplekasa enormne kvadrature (neki veci, po povrsini, od opstine Novi Beograd!), koje Iracani oznacavaju kao "neprikosnoveni predsednicki objekti za rad i odmor".

Ovdasnje slutnje da nece izici na dobro dokument "pun rupa" s kojim se Kofi Anan vratio pocetkom nedelje iz Bagdada, uveliko su pocele da se potvrdjuju u cevrtak i juce u Njujorku - iza zatvorenih vrata Saveta bezbednosti. Petorka stalnih clanova izvrsnog tela svetske organizacije, naime, neopozivo se podelila oko predloga rezolucije kojom bi trebalo verifikovati sporazum sa Iracanima i potom ga pretociti u zakljucke koji ce predstavljati zakon za Sadama Huseina. Predlagac rezolucije Velika Britanija zatrazila je - uz asistenciju SAD - da u ovaj dokument udje i pretnja Iraku "ozbiljnim posledicama" za slucaj da pocne izbegavanje ili izvrdavanje obaveza o obezbedjivanju potpunih uslova za dalje angazovanje eksperata UNSCOM (sto, prevedeno sa diplomatskog jezika na jezik "tomahavk diplomatije", znaci odmazdu - sa mora i iz vazduha anglosaksonske armade koncentrisane u regionu Zaliva bez cekanja - ali su se tome usprotivili Rusija, Francuska i Kina, koji na ovom forumu takodje imaju pravo.

Predlozena britansko-americka rezolucija (sporna, inace, u tom svom delu gde se govori o mogucim sankcijama prema Iraku) ima u svom zavrsnom delu jedan vrlo znacajan paragraf koji je prihvatljiv za sve velike sile - a narocito za vladu iz Bagdada. Rec je, naime, o jednoj velikoj "sargarepi" u vidu obavezivanja Saveta bezbednosti da ce Iraku biti skinute medjunarodne sankcije, uspostavljene pre sedam godina, ukoliko Sadam Husein ispuni sve obaveze oko unistavanja zabranjenog naoruzanja i raketa za njegovo prenosenje u skladu sa obavezama koje je prihvatio kao uslov za okoncanje Zalivskog rata 1991.

Da li ce se takav jedan finale iskazati na kraju tekuceg diplomatskog rvanja u Savetu bezbednosti ili ce se u Njujorku zatvoriti jos jedan krug iracke krize vracanjem na onu situaciju od pre nedelju dana, kad je iz Bele kuce i Pentagona jedino moglo da se izvesti da je pocelo poslednje odbrojavanje za americko-britansku kaznenu ekspediciju zvanu "pustinska grmljavina 1998"?

Pod naslovom "Promena kursa prema Iraku", jucerasnji "Vasington Post" objavio je jedan, podruzi indikativni uvodnik. U njemu se, za pocetak, optuzuje Kofi Anan da je svojim sporazumom sa Iracanima (a posebno nekim komentarima na propratnim konferencijama za stampu u Bagdadu i Njujorku, gde je zamerio inspektorima UNSCOM na nedolicnom "kaubojskom ponasanju" u pojedinim situacijama, uz istovremeno odavanje priznanja Sadamu Huseinu kao mudrom i smirenom drzavniku i ozbiljnom pregovaracu, za kojeg je uveren da ce dosledno ispuniti sve ono nasta se obavezao) prekoracio granice ovlascenja koja je imao kao izaslanik Saveta bezbednosti zaduzen da Sadamu Huseinu samo procita "dokument o predaji", a ne da ulazi u nekakve pregovore ili pogadjanja o uslovima dalje potrage za arsenalima zabranjenog naoruzanja.

To je, medjutim, tek pocetak. U finalnom, udarnom delu ovog teksta Klintonova adinistracija podeca se na svoje proklamacije od prosle nedelje i poziva da (sa ili bez neke nove rezolucije Saveta bezbednosti; svejedno) argumentima sile - ako ne ide silom argumenata - utera Sadam Husein u tor koji mu se priprema jos od 1991. A, ako se ima u vidu da ovako pise i zakljucuje ne nekakav radikalni republikanski "jastreb" sa Kapitol Hila, vec ugledni prestonicni dnevnik poznat, pored ostalog, i po simpatijama i vezama sa Demokratskom strankom i njenim zastupnicima u Beloj kuci, onda se mogu lakse razumeti neki vasingtonski posmatraci koji procenjuju da nece jos dugo potrajati ovo najnovije diplomatsko preganjanje na temu sta da se dalje radi sa Irakom. "Pustinjska grmljavina" bila je zaustavljena ove nedelje Ananovom misijom u Bagdadu, ali to je sad pocelo da se pretvora u svojevrsnu agoniju koju Bil Klinton - pored ostalog, i zbog nekih internih razloga - nece pristati da jos dugo tolerise.