UPRAVNI ODBOR ELEKTROPRIVREDE SRBIJE IZNUDIO POSKUPLJENJE STRUJE

Za ocekivati je da rukovodstvo EPS zatrazi i nova poskupljenja da bi cena struje u Srbiji bila bar 85 odsto od svetske. Bez toga ni strani partneri koji se zeljno iscekuju, nece uci u dalje investicije

Ultimatum Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije je urodio plodom i Vlada Srbije je aminovala novu cenu elektricne energije. Posle korekcije cene struja ce, medjutim, biti skuplja tek (?) devet odsto, i to samo za domacinstva, dok ce industrija i dalje placati racune po staroj, koja je na snazi jos od 5. decembra 1996. godine.

Upravni odbor EPS je, inace, odbio da usvoji plan poslovanja preduzeca sa zacrtanim gubitkom od 3,5 milijarde dinara. Uz obrazlozenje da je bez poskupljenja struje nemoguce ostvariti elektroenergetski bilans za ovu godinu UO ovog javnog preduzeca je trazio da im se obezbede uslovi za uspesno poslovanje. Koliku je uspesnost moguce ostvariti sa simbolicnom korekcijom cene, i to u situaciji kada je gro potrosaca ostao povlascen, pokazace vreme.

Jer, proslu godinu je EPS zavrsio sa gubitkom od 2,4 milijarde dinara. U EPS su izracunali da su, zbog toga sto je Vlada Srbije prosle godine revidirala svoje stavove o poskupljenju struje zaradili gro ovog gubitka. Odustajanje od poskupljenja najavljivanog za lanjski 1. april kostalo ih je 830 miliona dinara a od junskog dodatnih 560 miliona dinara. Iz EPS su, doduse, ovakvo ponasanje Vlade Srbije krstili “borbom za ocuvanje socijalnog mira", bilo je cak i kritika zbog neravnopravnog polozaja EPS u odnosu na druga javna preduzeca, Naftnu industriju Srbije, pre svega - ali, sve nezvanicno. Jer, i prvi ljudi EPS su na polozaje u ovoj firmi dosli po zadatku, odnosno, postavila ih je vlada.

Kako je ovogodisnji plan poslovanja bio zacrtan bez novca za investiciona ulaganja, za nabavku osnovnih sredstava, za placanje dospelih tekucih obaveza, osiguranja, sve u situaciji kada za licne dohotke ide polovina ukupnih prihoda EPS, vlada je bila prinudjena da koliko-toliko pomogne poslovodstvu EPS da obezbedi snabdevanje strujom. Pomoc je, dakle, simbolicna, i tesko da ce se sa ovih devet odsto obezbediti i deo troskova nuznih da elektroenergetski sistem funkcionise normalno.

Govoreci o tome kako se privredni subjekt, kakav je EPS, namerno arci - da bi neki drugi, povlasceni “privredni subjekti" imali koristi sagovornici “Nase Borbe" (inace, iz najuzeg rukovodstva ovog javnog preduzeca) tvrde da postoje i oni koji nastoje da “struja bude dzabe". Koliko je situacija u EPS slozena vidi se i po tome sto se ove zime, konstantno, uvozi struja. Uvoz je, za javnost, organizovan kao pozajmica, ali se postavlja pitanje kako ce EPS letos pozajmljene kilovate da vrati. Jer, para za remonte i neophodne investicije nema.

Dok se u periodu pre sankcija u EPS godisnje, na ime investicija, ulagalo 500 miliona dolara od 1990. do 1996. je ukupno ulozeno 250 miliona dolara. Sa planiranim a neulozenim sredstvima u 97. godini u planu poslovanja za ovu godinu je zacrtano investiciono ulaganje od 690 miliona dolara. Ova cifra je, doduse, odmah ocenjena kao nerealna i svedena na 370 miliona, a sto miliona dolara je oznaceno kao neophodno za ostvarenje bilansa.

Kako ovo poskupljenje od devet odsto sigurno nece moci da podmiri sve ove rupe u praznoj kasi EPS za ocekivati je da poslovodstvo EPS trazi i nove korekcije. Hoce li ih biti verovatno ce resavati nova Vlada Srbije. Tim pre sto su iz EPS najavili da ce vrlo skoro (vec pocetkom marta) poceti pregovore oko nastavka gradnje “Kolubare B". A da bi bilo kakav kredit ili posao bio moguc neophodno je da cena struje u Srbiji bude bar 85 odsto od pariteta u zemljama koje je propisala Svetska banka. Bez takve sigurnosti strani partneri, jednostavno, nece ulagati u EPS, a bez svezeg kapitala ovaj posrnuli gigant nema sanse da i dalje bude pokretac srpske privrede. Cak i ako joj bude isporucivao struju za dzabe.

J. Putnikovic