AMERICKA REAGOVANJA NA KOSOVSKA ZBIVANJA

Upozorenje Beogradu na kaznene mere koje bi mogle da uslede u slucaju produzavanja sadasnjeg stanja na Kosovu.- Robert Gelbard: Albanski studenti demonstrirace 13. marta protiv nasilja obeju strana

Slobodan Pavlovic
dopisnik “Nase Borbe" iz Vasingtona

Problem sa Irakom nalazi se na diplomatskom terenu Saveta bezbednosti, tako da se kosovska kriza nasla preko vikenda na vrhu liste spoljnopolitickih prioriteta SAD. Jucerasnji mediji dali su veliki publicitet “najzescem sukobu odkako su Albanci poceli borbu za izdvajanje iz Jugoslavije" (kako je to okarakterisao izvestac “Vasington Tajmsa" iz Pristine, pominjuci 28 zrtava obracuna u opstini Drenica). Izbalansiran pristup SAD

U prvom saopstenju - za koje se ocekuje da ce biti upotpunjeno tokom popodneva, po ovdasnjem vremenu - u Vasingtonu je konstatovano da su i ovi najnoviji dogadjaji pokazali na neodrzivost daljeg zadrzavanja sadasnje situacije na Kosovu, uz ponavljanje zahteva za neodloznim otpocinjanjem dijaloga kao “jedinom putu" za prevazilazenje zabrinjavajuce situacije u kojoj se ova oblast nalazi.

Americka administracija, inace, i dalje demonstrira jedan prilicno izbalansiran pristup ovoj eskalirajucoj krizi, polazeci sa svoje uvtrdjene platforme u osudi kako beogradskog rezima zbog represije na Kosovu, tako i poziva albanskim liderima da javno odbace i osude teror (kako je ovde zovu, “takozvane Oslobodilacke vojske Kosova") kao metod za postizanje politickih ciljeva. Jucerasnje brutalno policijsko razbijanje mirnih demonstracija u Pristini predstavljalo je povod za jos jedno vasingtonsko upozorenje Milosevicu u Beogradu na posledice koje bi po Srbiju mogle da uslede zbog odbijanja dijaloga na Kosovu - posledice za koje je ovde najavljeno da ce biti usaglasene sa saveznicima iz Evropske unije.

Kao zajednicki imenitelj jucerasnjeg pisanja americke stampe o zbivanjima na Kosovu provlaci se, inace, konstatacija da je do tekuce eskalacije nasilja doslo nepunih nedelju dana posle povatka ovdasnjeg opunomocenika za bivsu i preostalu Jugoslaviju Roberta Gelbarda iz misije u Pristini i Beogradu. “Rezim u Beogradu predstavlja, sa svojim akcijama, najveceg saveznika koji albanski ekstremisti imaju na Kosovu" - rekao je specijalni Klintonov izaslanik posle povratka sa ovog putovanja , ukazujuci na neodrzivost produzavanja sadasnje situacije na Kosovu i javno ponavljanje upozorenja - izrecenog prilikom susreta sa Slobodanom Milosevicem - da ce “spoljni zaid" sankcija prema Jugoslaviji ostati na snazi sve dok se (uz ispunjavanje ostalih poznatih preduslova, vezanih za demokratizaciju u Srbiji, sprovodjenje Dejtonskog ugovora i resavanje pitanja sukcesije sa bivsim jugorepublikama) ne pokrene i proces kojim ce se obezbediti ljudska i demokratska prava i omoguciti odredjena prava Albancima na Kosovu.

Kao prvi korak na putu resavanja kosovske krize - za koju se u Vasingtonu smatra da potencijalno sve ozbiljnije ugrozava i sire podrucje jugoistocne Evrope - americka vlada trazi uspostavljanje otvorenog dijaloga, bez postavljanja preduslova, izmedju vlade u Beogradu i albanskih predstavnika sa Kosova. Tim povodom, ambasador Gelbard je - u nedavnom razgovoru sa episkopom rasko-prizrenskim Artemijem i predsednikom Srpskog pokreta otpora Momcilom Trajkovicem - nacelno podrzao inicijativu gostiju da u trazenom srpsko-albanskom dijalogu ucestvuju i predstavnici Srba sa Kosova. Vladici Artemiju i Momcilu Trajkovicu receno je tim povodom u Stejt departmentu da Amerika i medjunarodna zajednica nemaju “nikakav gotov predlog resenja za problem Kosova", ali da su spremne da prihvate da prihvate svaki ishod do kojeg se bude bilo doslo sporazumno u ovom dijalogu, sa konkretnim predlogom jedino da pregovori pocnu obezbedjivanjem uslova za realizaciju takozvanog “sporazuma o obrazovanju".

Buducnost Kosova u okviru SRJ

“SAD - i ja bih zeleo da to bude sasvim jasno - smatraju da buducnost Kosova nalazi u okviru granica SR Jugoslavije. Resenje za sadasnji problem mora se naci u tom kontekstu. Taj proces trebalo bi da vodi ka jednoj znatno vecoj samoupravi gde bi vecinsko stanovnistvo na Kosovu mnogo vise odlucivalo o svom svakodnevnom zivotu, pre svega o svojim ljudskim i svim ostalim pravima" - culo se tom prilikom od americkog izaslanika, uz izrazavanje podrske mirnim demonstracijama albanskih studenata, zakazanim za 13. mart, kao i posebnog zadovoljstva cinjenicom (kako je Gelbard saopstio, na osnovu informacije koju je dobio u Pristini) sto ce studenti tom prilikom protestovati kako protiv nasilja srpske policije, tako i protiv teroristickih akcija albanskih ekstremista na Kosovu.

“To je nada za buducnost na Kosovu" - zakljucio je Gelbard tim povodom.