VECE GRADJANA

Bankama povereni poslovi platnog prometa, a NBJ preuzima kredite od poslovnih banaka. Radikali protiv zakona o platnom prometu (ne zna se ko vrsi kontrolu primene), a pretvaranje kredita u javni dug za Seselja je - novi monetarni udar

Beograd. - Poslove platnog prometa obavljace, ubuduce, banke - sustina je Predloga zakona o platnom prometu, koji je Vece gradjana Skupstine SRJ juce usvojilo vecinom glasova, ali uz velike ograde opozicionih poslanika poput one da, bez sanacije banaka, nema reforme monetarnog sistema. Slicne rezerve imali su poslanici i na dva srodna zakonska predloga kojima se, u osnovi, kratkorocni krediti pretvaraju u javni dug Federacije, tako da ce veliki duznici poceti da otplacuju dugove tek 2001. godine. Prakticno, Narodna banka Jugoslavije preuzima kredite od poslovnih banaka. Prvi zakon predvidja rok vracanja od 15 godina sa grejs periodom od pet godina (za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, turizam, zeleznicu i elektroprivredu), a drugi - rok vracanja od deset godina i grejs period od tri godine za dug primarne poljoprivrede i turizma poslovnim bankama u iznosu od 1,85 milijardi dinara. Pritom su poslovne banke duzne da otpisu sve zatezne kamate, indeksaciju i revalorizaciju.

Obrazlazuci Zakon o platnom prometu, zamenik saveznog ministra za finansije, Drago Vucinic, naveo je dve faze transformacije - prelazak SPP u Sluzbu za obracun, a tek onda u banke. Time se, po oceni socijalista, sprecava siva ekonomija i koriste svetski standardi.

Za razliku od socijalista, ostali su zatrazili odlaganje i preispitivanje ovog Zakona. Po recima Natase Jovanovic, Srpska radikalna stranka je ostro protiv ovakvog Zakona, jer se uvodi konkurencija medju nelikvidnim bankama sa velikim dubiozama, dok bi licence dobijao bankarski lobi. Rigorozne kaznene odredbe koje dostizu i 500.000 dinara samo su deklarativne, jer Zakon nije utvrdio ko treba da vrsi kontrolu njegove primene.

Po oceni Miodraga Perisica (DS), koji je zatrazio odlaganje donosenja Zakona, "ponovo ulazimo u skup eksperimenata cije posledice ne znamo. Reforme monetarnog sistema nema bez reforme ustanova koje treba da ih sprovedu", a Slobodan Vujosevic (NS CG) je misljenja da, osim sto nemamo banke, nemamo valjano postavljenu ni Narodnu banku, nemamo nezavisnu centralnu banku. Dragoljub Micunovic (DC) je ovaj Zakon nazvao "pravnim iluzijama", ukazavsi da "banke moraju da imaju depozite, a mi nemamo stednju gradjana, jer nemaju poverenje u banke koje ne vracaju dugove". Micunovic smatra da nema prepreke za otvaranje stranih banaka u zemlji. To bi po njemu bio, nacin da se povrati poverenje gradjana i aktivira stednja, jer bi se sklonio novac iz carapa i slamarica.

Jos zescu raspravu izazvalo je pretvaranje kratkorocnih u dugorocne kredite, uprkos nadahnutom obrazlozenju saveznog ministra poljoprivrede, Nedeljka Sipovca, u kome je istakao istorijski znacaj poljoprivrede koja je bila glavni oslonac u prevazilazenju krize. Zato se Savezna vlada i opredelila za pretvaranje kredita u javni dug Federacije, cime pomaze sanaciji i primarne poljoprivredne proizvodnje, a iskljucivanjem enormnih kamata i smanjenje pritiska na cene.

To nije ostavilo utisak na Vojislava Seselja (SRS) koji smatra da se ovim zakonima sprema novi monetarni udar. Svuda u civilizovanom svetu se novac iz primarne emisije emituje preko poslovnih banaka, ali mora da se vrati kredit. Kod nas, kako je primetio, svi koji se zaduzuju racunaju da nece morati da ga vrate, i naveo primer 40 odsto od prodaje Telekoma.

Rasprava se nastavlja.

M. T.