STA (DA) SE RADI

Pise: Branislav Milosevic

Na prekjucerasnjoj sednici Veca gradjana, trojica poslanika trazila su da se otvori rasprava o situaciji na Kosovu. Predsednik Veca, visoki funkcioner SPS, odbio je ovaj zahtev, obavestavajuci poslanike da je “Kosovo unutrasnje pitanje ove zemlje, neotudjivi deo Srbije i da to pitanje mora da se resava u Srbiji". Od netom izabrane potpredsednice Veca republika, koja je i generalni sekretar Socijalisticke partije Srbije, ali i sef poslanicke grupe svoje partije u republickoj skupstini, novinari su, u pauzi, imali cuti da je to “unutrasnja stvar Srbije i da nema nikakvog razloga da se to pitanje nadje na dnevnom redu saveznog parlamenta". Sa misljenjem visokih funkcionera SPS i savezne skupstine i sa njihovom argumentacijom, slozio se i vodja radikala.

Posto u Vecu republika sede jos samo predstavnici Crne Gore, izlazi da partija koju gospodja generalni sekretar i “spiker" saveznog parlamenta predstavljaju, smatra, uz podrsku radikala, a bez protivljenja ostalih stranaka, da su problemi na Kosovu postali do te mere unutrasnja stvar Srbije da o njima ne sme da se raspravlja ni pred poslanicima iz bratske nam Crne Gore. Nevolje od (doktrinarne) pameti, rekao bi neki savremeni Gribojedov.

Gospodja generalni sekretar i gospodin “spiker" su, nema sumnje, rano ujutru procitali izjavu sefa svoje partije i jugoslovenske drzave u kojoj on porucuje predsedniku Srbije da se “problemi Kosova i Metohije mogu resavati iskljucivo u Srbiji" i nije im bilo tesko da onako energicno odbiju predlog trojice poslanika. Ali otkud, sad, predsedniku Jugoslavije, koga su birali i oni isti poslanici pred kojima se o Kosovu ne sme raspravljati, ideja da se mesa u unutrasnje stvari Srbije? Znaci li to da jedna politicka doktrina obavezuje sve druge, osim njenog autora?

Autor se, i ovoga puta, ocigledno, zaneo. Mastajuci o resenju kosovskog problema u krugu svojih istomisljenika, autor doktrine o Kosovu kao “unutrasnjoj stvari" Srbije pozurio je da iz mukotrpnog procesa savladavanja krize iskljuci ne samo medjunarodnu zajednicu, nego i drugu federalnu jedinicu. Sve one, dakle, koji bi, eventualno, mogli imati primedbe na “visok stepen akcionog jedinstva" i na lako predvidive posledice eskalacije represivnih mera.

Ne sumnjam da Crnogorci nemaju nista protiv da budu postedjeni vadjenja kosovskog kestenja iz vatre, ali ne vidim kako ce se jugoslovenska federacija odrzati ako o problemima jedne federalne jedinice, koji imaju visok, negativan, medjunarodni rejting, druga ne sme cak ni da raspravlja. Ili su se Crnogorci, pocem, odlucili za jednu drugu doktrinu: ako vec aktuelni sef jugoslovenske drzave hoce da izigrava Tarasa Buljbu zabljacke federacije, prepustice mu, pocem, da joj on dodje i glave?

Razumeli smo, naravno, da se doktrinom o Kosovu kao “unutrasnjoj stvari Srbije" hoce, izmedju ostalog, preduprediti eventualno resenje koje bi Kosovo “unapredilo" u trecu federalnu jedinicu u Jugoslaviji. Ali, ako se to hoce izbeci, onda se mora menjati politicki ambijent u Srbiji. Umesto busanja u starosrpske grudi i odusevljavanja efikasnoscu policije, valjalo bi ponuditi resenja koja nece biti geografska, kulturno-istorijska ili mitomanska, nego politicka par excellance. Od inacenja sa svetom i demonstracija sile nad civilnim Albancima, na Kosovu moze, u najboljem slucaju, nastupiti za sve neprihvatljivi status quo, uz stotine poginulih, hiljade povredjenih i stotine hiljada uvredjenih. A Srbija, ali i Crna Gora, mogu samo dospeti u “crnu rupu" medjunarodne izolacije koja bi, pod sadasnjim okolnostima, bila pogubna.

Na poslanicima u saveznoj, srpskoj, ali - zasto da ne? - i u crnogorskoj skupstini je da ponude politicka resenja za problem koji direktno ugrozava funkcionisanje i opstanak zajednicke drzave. Buka antibirokratskih revolucionara, koji su hteli da Srbija iz tri dela ponovo bude cela, izazvala je bes koji se odavno prelio izvan granica Srbije i Crne Gore. Ovaj se bes ne moze kontrolisati ili smiriti nagomilavanjem specijalnih jedinica, oklopnih kola i vodenih topova. Ako neko vec tvrdi da je Kosovo unutrasnji problem Srbije, onda mora biti u stanju da ponudi resenje tog problema koje Srbiju stabilizuje i otvara prema svetu, a ne pretvara u zemlju koja ce voditi rat, ali ce se, opet ponasati kao da u njemu ne ucestvuje.