SAVEZNA DRZAVA NA PUTU DA KOMPROMITUJE INSTITUCIJU JAVNOG DUGA
I unuci ce grcati u dugovima
Usvajanjem zakona kojima su dugovi poljoprivrede pretvoreni u javni dug, drzava se - pod pritiskom
agrarnog lobija - pojavila kao samovoljni arbitar u raspodeli dohotka i jos jednom kaznila poreske
obveznike i njihovo potomstvo
Bojana Jager
Za razliku od Zakona o staroj deviznoj stednji, koja je inace tipican javni dug drzave prema sopstvenim
gradjanima, a ciji je predlog s takvim resenjem mesecima zaglavljen u skupstinskoj proceduri, dva druga
propisa upravo su hitno protrcala kroz savezni parlament, gde su i usvojena. Krediti koje su banke dale
primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i turistickoj privredi pretvoreni su u javni dug federacije (red velicina
1,85 milijardi dinara), a kratkorocne pozajmice iz primarne emisije, opet poljoprivredi, elektroprivredi,
zeleznici i turizmu, konvertovane su u dugorocne (iznos od 758 miliona dinara).
Tako je institucionalizovan javni dug na ovom podrucju, mada drzava ima, a nije ga legalizovala, takav
dug prema inostranstvu, deviznim stedisama, u deficitu javne potrosnje i u sve vecem fiskalnom deficitu.
Prema nekim priznatim standardima u svetu, javni dug jedne zemlje moze maksimalno da dostigne 60 odsto
njenog drustvenog proizvoda, a kada se sabere sve pomenuto sto kod nas ceka da se jednog dana naplati, to
je vise od jednogodisnjeg drustvenog proizvoda. Bez obzira na to, drzava je ocito spremna da olako u tu
vrecu strpa nove obaveze, koristeci instituciju javnog duga kao pokrice za sve ono sto neko nije u stanju da
plati.
Kako istice jedan monetarni strucnjak, u konkretnom slucaju, sve uz pricu o velikom agrarnom biznisu i
buducem izvozu, drzava privatizuje javni dug i taj teret prenesi na poreske obveznike, kojima ce se
ubuduce neizostavno povecati fiskalna opterecenja. “Gradjani ce u narednih 13 godina placati ono sto su
pojeli u proteklih sedam", izjavio je nedavno direktor “Jugoagrara" Svetozar Markovic. Moglo bi se reci i
ovako: s niskim cenama drzava je ojadila seljake i onesposobila poljoprivredna preduzeca da vracaju uzete
kredite, neko je, recimo, “Progres", imao profit na primer od izvoza psenice, a dugove ce vracati poreski
obveznici ove drzave, ukljucujuci i same zemljoradnike. Problem je svakako siri, drzava ne sme da se igra
sa javnim dugom, kaze pomenuti monetarni ekspert, inace ce ga kompromitovati isto onako kako je ucinila
sa (ne)vracanjem zajma za preporod Srbije.
DR BOSKO MIJATOVIC
Drzava samovoljni arbitar
Pretvaranje dugova preduzeca iz pojedinih grana u dugorocan javni dug federacije jos je jedna u nizu
administrativnih mera, kojima drzava jednima daje, a drugima uzima. Daje nekim preduzecima iz
poljoprivrede, turizma i zeleznicama, a uzima od svih ostalih preduzeca i gradjana, kao i poreskih
obveznika, naglasava dr Bosko Mijatovic.
- Takvo resenje nema nikakve veze s trzisnim poslovanjem, vec upravo suprotno: drzava se pojavljuje kao
samovoljni arbitar u raspodeli dohotka, koji po svojim kriterijumima deli novac. Ocigledno je da se ovde
radi o uspehu lobija iz pojedinih delatnosti koji su, koristeci politicku moc iza scene, isposlovali privilegije
koje nisu dostupne drugima. Takvo permanentno unistavanje trzista daje zakonomerno ocekivane rezultate
- niko se ne trudi da pametno i naporno radi, posto ce mu drzava ili oduzeti ili dati i tako odrediti krajnji
rezultat. A steta je sveopsta, jer privreda slabije radi.
Otpisivanje dugova je i antireformski potez, koji jasno pokazuje svu neiskrenost deklarativnog zalaganja za
reforme, odnosno za ideju da svako zivi samo od svog rada i uspeha na trzistu. Znam da ce se zagovornici
ovakvih poteza pozvati na drzavnu pomoc poljoprivredi u drugim zemljama sveta. Ali, prvo tamo se
primenjuju daleko blaze mere nego sto je otpisivanje dugova; zatim, podrska poljoprivredi je kod njih
motivisana politickim (izbornim) razlozima, a ne ekonomskim potrebama koje ne postoje; i najzad, podrska
poljoprivredi je radikalno redukovana u poslednjoj deceniji i u EU i u SAD, istice dr Mijatovic.
Po njegovom misljenju pretvaranje kredita u javni dug federacije donosi ili smanjenje kreditnog potencijala
namenjenog kreditiranju ostalog dela privrede i pad proizvodnje ili novu monetarnu emisiju s inflacionim
dejstvom.
|
Nasa drzava je ionako jedna od najzaduzenijih na svetu, podseca dr Ljubomir Madzar, a te ogromne javne
obaveze predstavljaju tesku hipoteku na ekonomsku buducnost. Pomenuti zakoni samo su korak dalje u
pogubnom prebacivanju tekucih potrazivanja na buduce periode. Drzava je ocigledno preuzela obavezu
prema poslovnim bankama, a da nije napravila nikakvu ozbiljnu racunicu svoje buduce sposobnosti njihovog
servisiranja. To je vrlo slicno jednom drugom aktuelnom procesu, koji se sastoji u tome da se drasticno trosi
kapital i topi supstanca, kako bi se zadrzao zateceni zivotni standard. Naravno da to predstavlja
osiromasenje zemlje kao celine. Svim aktiviranim oblicima izjedanja nasledjenog bogatstva samo je dodat jos
jedan, u prilikama kada drzava nije u stanju da isfinansira i neke druge, prece obaveze, recimo spoljni dug,
istice dr Madzar.
Odakle drzavi 160 miliona dinara da placa kamate bankama (od osam odsto godisnje), pita se Stojan
Stamenkovic, podsecajuci da te nove obaveze znace i novo budzetsko opterecenje, u uslovima kada budzet
nije u stanju da izmiri ni sadasnje obaveze. Uz to, banke, kojima je fakticki izuzet deo kreditnog potencijala,
prinudjene su da po istoj kamatnoj stopi ubuduce plasiraju svoja sredstva, bez obzira na to kako ce se na
finansijskom trzistu formirati kamatne stope.
- Pretvaranje kratkorocnih potrazivanja iz primarne emisije u dugorocne kredite nije nova operacija (toga je
bilo i u prethodnoj drzavi), samo je ona ranije posteno nazivana konverzijom u trajna obrtna sredstva
privredi, obzirom da to i jeste poklon tim privrednim subjektima. Krediti iz primarne emisije su u svojoj
sustini kratkorocni i kada se oni pretvore u dugorocne, u stvari su otpisani i zaista predstavljaju lep poklon
odabranim korisnicima. Problem je to sto se u istoj srazmeri Narodnoj banci Jugoslavije smanjuje
manevarski prostor u vodjenju emisione politike. Da su, na primer, poljoprivreda, turizam, zeleznica i
elektroprivreda vratili skoro 800 miliona dinara, moze se zamisliti za koliko bi sada bio veci manipulativni
prostor Centralne banke da vodi adekvatnu monetarnu i emisionu politiku. Posto tog prostora nema, ona je
prinudjena da uvodi restrikcije, koje pogadjaju sve privredne subjekte i posledicno smanjuju privrednu
aktivnost, naglasava Stamenkovic.
Ako drzava koristi instituciju javnog duga za pomilovanje lose politike koju je vodila (u ovom slucaju u
agraru) i za odrzavanje u zivotu odredjenih preduzeca, onda u punoj meri stoji logicno pitanje koje je Djordje
Djukic, inace clan Saveta NBJ, postavio u Saveznoj skupstini: “Sta ce spreciti i druge da se prijave za
ovakav aranzman". Recimo, sutra metalce, prekosutra tekstilce, i tako redom.
|
