FUDBAL-Zezali smo ih dok nismo(opet) bili zeznuti.
Sophie & Grada (grasop@dowco.com)
Sat, 18 Jul 1998 12:06:45 -0700
Vodimo ti mi sa 2:0 protiv svetske velesile Nemacke a ja se
uopste ne radujem!? Ja koji obozavam fudbal, ja koji sam postao adiktiv
pre vise decenija kada sam kao petogodisnjak preko radija prvi put slusao
prenos fudbalske utakmice Zvezda-Partizan za zlatni pehar U Nu-a. Ne
radujem se ne zato sto nemam razloga vec zato, sto rece Srdja Jovanovic
iz San Diega, imam gorko iskustvo i sto je to VEC VIDJENO.
Za mladje poklonike fudbala malo vracanje u Istoriju. Pre
dvadesetak i vise godina bili smo domacini zavrsnice Evropskog prvenstva
u fudbalu. Pored nas, Nemacka, Holandija i Cehoslovacka treba da u
Beogradu na Marakani odluce novog prvaka Evrope. Igramo ti mi protiv
Nemacke(Bekenbauer,Majer i ostali), vodimo sa 2:0, "rasturamo" ih
doslovce i imamo mali milion sansi. Prosto se bahato razmecemo znanjem i
sansama, "zezamo" ih. U drugom poluvremenu izmena u nemackoj ekipi. Ulazi
Diter Miler i pravo sa klupe utrcava u nas sesnaesterac i na nabacenu
loptu se samo "pokloni". Lopta je u mrezi Olje Petrovica. E, od trenutka
je sasvim druga prica. Mi postadosmo manji od misa a Nemci veci od tigra.
Do kraja regularnog toka utakmice primismo jos jedan gol a u produzecima
jos dva, 4:2 za Nemacku! Delirijum u gledalistu iz prvog poluvremena
zamenila je neverica i opsta tuga na kraju. Dali je to moguce?
Upornost i izgaranje na terenu do poslednjeg zvizduka nam ni tada
nije bila nepznata kada se radi o Nemcima. Stariji poznavaoci fudbala se
secaju Svetskog prvenstva u Svajcarskoj. Tada je Nemacka u preliminarnim
utakmicama izgubila sa 8:3(!) od Madjarske da bi se u finalu ponovo
satala sa Madjarskom, pobedila ih sa 3:2 i postala prvak sveta!!! Kada se
svega ovog podsetimo, razumecete zasto se nisam radovao ni posle 2:0 u
ovoj poslednjoj utakmici sa Nemcima. Nisam se radovao jer je bilo rano a
poznavao sam i MENTALITET obeju ekipa. Kao sto se secate, posle prvog
primljenog gola vise se nismo mogli videti na terenu i na kraju smo mogli
biti srecni sto nismo izgubili!
Jedna stara i mudra poslovica kaze:"Pametni se uce na iskustvima
drugih, budale na svom sopstvenom"! Ja nebih bas poistovetio to sa nasim
shvatanjem fudbala ali da se radi o mentalitetu, tu nema sumnje.
Baratanje fudbalom je samo jedan deo fudbalske igre. Najace ekipe se
razlikuju od slabijih ne u baratanju loptom vec u sposobnosti da pokazu
najvise onda kada je to najvaznije. Ozbiljnim ekipama se skoro nikada ne
moze desiti da vode sa 2:0, imaju igru i sanse i da na kraju to
prokockaju. Ozbiljna ekipa ce ti ako ima sanse dati sto golova a
"zezanje" ce ostaviti za trenutak kada sudija verifikuje pobedu
poslednjim zvizdukom. E, tu smo mi tanani, tu smo mi i zato smo mi mali.
Mentalitet se ne moze preko noci izmeniti i zato nije nikakvo cudo sto
nam se iste stvari ponavljaju iz generacije u generaciju.
Najbolji kosarkas sveta svih vremena Majkl Dzordan nije najbolji
samo zato sto postize preko trideset koseva po utakmici vec zato sto se
na svakoj utakmici bori kao da mu je to poslednja i sto vodi Bikove iz
Cikaga do sampionskih titula na skroman i nenametljiv nacin. Zbog toga je
voljen i cenjen i od svojih klupskih kolega ali i od igraca protivnickih
ekipa. Mijatovicu, Savicevicu i ostalim nasim lokalnim "zvezdama" bih
savetovao da kao psiholoske pripreme gledaju utakmice Majkla Djordana!
Moze im pomoci da shvate ko je i zasto je najbolji.
Ako se setimo nasih najvecih sportskih uspeha(Kosarkasa ili
Vaterpolista na pr.) videcemo da je njihov mentalitet drugaciji. Zasto?
Zato sto su u proseku mnogo vise licno obrazovani od fudbalera. Prirodnu
obdarenost i talenat za kolektivne igre nesumnjivo imamo. Ali to
ocigledno nije dovoljno da bi bili i prvi. Moramo imati samopouzdanje,
verovati u svoje vrednosti. To moze samo onaj ko je samopouzdan i van
fudbalskog terena, u svakodnevnom zivotu a ne samo kada obuje kopacke.
GRADA DJORDJEVIC
VANCOUVER