MEC"KA

Mecka je divlja zivotinja,
Ona je mnogo veca nego ugojena svinja,
Ona zivi duboko u nekoj gori,
Ali ponekad i u ravnicu da sidje voli.
Mecka ima sape kao da su od gvozdene smese,
Ona je u stanju njima drenjine da trese.
Ja znam coveka koga je napala mecka s ledja,
I tom prilikom ona mu je pojela usi i pola vedja,
Covek je uspeo da je na zemlju obori,
Odmah je uzviknuo: Grdosijo, ko te toliku stvori!
Lovci vrlo tesko odstrele mecku, 
Jer ona bezi cim cuje lovacku zvecku.
Mecka se hrani mesom i drenjinama,
Kad toga nema, onda i kupinama,
Kada je gladna ona po noci u tor ulece,
U stanju je po mraku da zrtvu da nadje bez sijalice i svece,
Tada mecka u toru napravi pustos pravu,
Pokolje svu stoku i iznese je na zelenu travu.
Mecka je u stanju da pojede celo tele,
Istina je to, jer tako stariji ljudi vele,
Tri lovca u zabranu cika Petka,
Ubili su jednu mecku sa cetiri metka.
Bila je teska skoro dvesto kila,
Bila je gladna, niti je jela, niti je vode pila.