Ka jednoj definiciji Evrope

     Danas se ccesto navodi Valerijeva (Valery) dilema: ,,Da li che
Evropa postati ono ssto zaista jeste, to jest mozak azijskog
kontinenta ili che ostati ono ssto jeste, to jest dragoceni deo
zemaljskog univerzuma, biser zemljine kugle, mozak praznog tela?"
U ovoj definiciji ostavljam po strani sve ono ssto se odnosi na
buduchnost o kojoj ne znamo nissta.  Ostavljam, takodje, po strani
samu formu dileme.  Trecha iskljucivost je princip razuma kojeg
postojecha stvarnost gotovo nikad ne uzima u obzir, na naccin na
koji g. Gerin (Guerin) uzima u obzir zakon - zaobilazechi ga.
     Ja se zadrzavam samo na onome ssto je u sadassnjosti, onome
ssto se odnosi na biche i fenomen Evrope.  Da li se Evropa tokom
istorije ponassala kao mozak azijskog kontinenta?  Mozzda tokom
invazije Mongola, epizodno, i to je sve.  Specificcnost severne
obale Mediterana je za nju predstavljala mnogo visse nego azijatski
mozak (sem ako, kao francuski nacionalisti, ne kazzemo da Azija
poccinje na Rajni a Afrika na Pirinejima).
     Jedna drzzava se definisse pukom realnosschu prirodne
geografije.  Kad kazzemo ,,Engleska je ostrvo" - pravo znaccenje
ovog iskaza je sledeche: engleska realnost se upravlja prema naccnu
ostrvskog zzivota.  Definisati Evropu znacci u pravom smislu recci
pokazati u ccemu se sastoji naccin evropskog zzivota.
     Ovde ne predlazem takvu definiciju.  Ja chu istraziti i
ukazati na nekoliko elemenata, oznacciti nekoliko specificcnosti
evropskog naccina zzivota - ukoliko se on razlikuje od drugih
nacina zzivota - ccija celina i sklad tvore civilizovano
ccoveccanstvo.
     CCovek izvan je kvalifikovaniji od stanovnika neke drzzave da
ukazze na specificcnosti odredjene drzzave.  Za Tagoru (Tagore),
Evropa je deo ccoveccanstva koje zzivi u pojmu nacije.  Tagora
naciju naziva monstrumom ogrezlim u krvi, a Lamartin (Lamartine),
koga Zzil Lemetr (Jules Lemaitre) naziva nassiv velikim arijskim
pesnikom, gledao je na naciju kao na visokoparnu recc kojom se
izrazzava varvarstvo.  On, s druge strane, nacionalizmom naziva
jednu formu politiccko-religioznog duha, naccin intelektualnog
zzivota koji obogtvoruje naciju.  Ostavimo, za sada, po strani
ovakve zapaljive stavove; taccno je da naccin evropskog zzivota
sadrzzi pojam nacije, kao ssto je naccin drevnog zzivota sadrzavao
pojam grada, kao ssto je naccin istoccnjacckog zzivota sadrzavao
pojam carstva.
     Recc nacija nije podesna za taccnu definiciju, i u odgovoru na
ovo pitanje trebalo bi utrositi stranice i stranice papira.  Ssta
je nacija?  Francuz, Englez, Nemac ili Italijan bili bi, bez
sumnje, zbunjeni u trazzenju argumenata da dokazzu kako je njihova
nacija jedina koja zasluzzuje takvo ime.  Argument Francuza bio bi
da je nacija naccin zzivota proistekao iz francuske revolucije,
tumaccen u Francuskoj i Evropi na osnovu dogadjaja iz revolucije,
koji kao okvir ili postult sadrzi principe revolucije.  Ccitava
jedna oratorska literatura oformljena je oko ovog mita vesstacki
umetnutog u vreme i prostor.  Evropi i Francuskoj ne manjkaju
mitovi drugacciji od ovoga ili, pak, opreccni njemu kako bi se
objasnilo postojanje ili poreklo nacije, to jest ljudske zajednice
zasnovane na tradicionalnoj volji, i ccesto izrazavaju celinu
zzivljenja, do maksimuma realizujuchi egalitarizam, a sve manje
drzzechi do religijskih razlika.
     Ovo ne znacci da su ideja Evrope i ideja nacije koegzistentne.
Evropa nije uvek predstavljala ovakve nacionalne pojmove, ali ih je
predstavljala nepotpuno, ona ih je razvijala pojassnjavanjem i
naglassavanjem.  Ccovek se manje odredjuje prirodom koju poseduje,
a visse time sto tezzi da dobije i odrzi jednom stecceno.
     Druga specificcnost evropskog naccina zzivota: uzajamno
komplementarne nacije, to jest Drusshtvo naroda.
     Drustvo naroda nije bilo preneto u Zzenevu u koferu
predsednika Vilsona (Wilson), kao sto ni kedar nije bio prenet u
Liban sa Isusovim pokrivkom.  Od XVI veka bar, naccin evropskog
zzivota iako nikad ne realizuje jedan tip savrssene ravnotezze
drzzava ili nacija, oscilira oko ove ravnotezze, kako bi je
prihvatio u svoj njenoj tezzini.  Evropljanin nazvan tim imenom ne
zzivi u jednoj naciji, vec u poretku nacija.  Evropski kraljevi
takodje realizuju maksimum nacionalizma, mada je njihov privatni
zzivot vezan za zzivot njihovih drzzava, posto njihov privatni
zzivot postaje zzivot drzzave i maksimum internacionalizma, i pored
toga ssto se oni malo zzene i udaju u svojoj naciji (propisi kakvi
su u Rumuniji to im i formalno zabranjuju), i ssto su vechina
njihovih rodjaka po krvi strani vladari.  Razliccitost jezika i
kultura vezana je za biche Evrope, ne kao smetnja napretku, vech
kao sredstvo napretka.  Evropska kultura je od renesanse kultura
drusstva naroda, naccin evropskog zzivota naccin otvorenog koji
implicira pluralizam, ne samo egzistencije vech dobroccinstva i
pravde.
     Pluralizam razressava duh upravljaca u monizam, dok dualizam
obiccno nudi prikladnu poziciju kako bi se, u isto vreme, pod
prismotrom drzzali polozzaj ccoveka i nuzznost duha.  Sa izvesne
taccke gledissta, naccin evropskog zzivota mogao bi se nazvati
naccinom dualisticckog zzivota.
     Dualizam kojeg ima u svakoj naciji tessko je ostvariva sinteza
severa i centra: sspanska drama ponovnog osvajanja, stara severna
Francuska i Atlantik, provansalska Francuska i Mediteran, _Drang
nacc Osten_ Nemaca, vekovni dijalog Rusije i Vizantije.  Dualizma
takodje ima i u Evropi.  Evropa je sistem s dve strane, dva
komplementarna i suprotstavljena sveta; naccin evropskog zzivota
sagledan od sopstvenog duha svake nacije nastoji da povezze moreuz,
keltsko-germansko more i grccko-latinsko more.
     Postoji dualizam pomorskog naccina zzivota i kontinentalnog
naccina zzivota.  U svim epohama od srednjeg veka, male drzzave
prekomerno uzdizzu svoju silu i moc zato ssto postaju sredissta
evropskog pomorskog zzivota: Venecija, Holandija, Engleska.
Kljuccna pitanja zzivota i smrti stoje pred nacijom kad se suocce
kontinentalni naccin zzivota i pomorski naccin zzivota; za Sspaniju
i Francuski, centralna carstva, ,,veliki rat" mora biti rat protiv
Engleske.  Evropska nacija je nacija koja zzivi ne samo dvostruki
zzivot - zemaljski i pomorski - vech trostruki zzivot: zemaljski,
pomorski i prekomorski koji podrazumeva kolonije.  Postojanje
kolonija (tako razliccitih od grcckih), eto, izvornog obelezzja
evropske nacije, evropskog nacina zivota.  Ovim trima dimenzijama
od pre nekoliko godina pridruzzila se i ccetvrta: vazdussna
dimenzija.
     Trece, Evropa se, kao nekad Grccka, mozze nazvati zemljom
politiccne intervencije.  Jer u Evropi prostora i vremena, u
slozzenosti zzivota, sve politiccke forme imaju svoju ulogu i
svojim razliccitostima obogachuju isto koliko i umetniccke forme.
Medjutim, ove politiccke forme imaju zajedniccku crtu, osnovu koja
je usstela da bude civilizacija kvantiteta, ulazak najvecheg
mogucheg broja ljudi u javni zzivot, prosperitet, blagostanje,
dostojanstvo, to jest demokratiju.  Naccin evropskog zzivota je
demokratski, to jest, izrazzava se u stalnom povechavanju njegovog
demokratskog karaktera.  Pakt Drusstva naroda ne podrazumeva samo
ime i prava odredjene nacije, nego drzzave ccija vlada predstavlja
minimum (pokatkad ccak najobiccniji - kakav je sluccaj sa Kinom)
demokratije.
     Evropa u XIX veku, istovremeno sa vrtoglavim preuzimanjem
demokratskog naccina zzivota, iznedruje i usvaja kapitalisticcku
ekonomiju.  Kapitalisticcki sistem nema svoj analogon u istoriji,
i mi danas ne vidimo visse moguchnost da on podrzzi beskrajan
ljudski progres, ne vidimo moguchnost da ovaj ljudski napredak
mozze sa njim nastati.  Ne manje je paradoksalna razlika izmedju
uobiccajenog i nuzznog naccina na koji Evropljanin dozzivljava
kapitalisticcki polozzaj, kao i neobiccne tesskoche kad pokussava
da promisslja kapitalizam.  Medjutim, mozzda se ovo da objasniti.
Kapitalizam predstavlja beskrajan primat vrednosti uticaja i,
possto fiziccki zzivot predstavlja pokret, onda i nassa misao ne
promisslja promenu i uticaj koji ih onemoguchava i razara ccinechi
od njih dve staticcke forme.  Kad Lojd Dzzordzz (Lloyd George)
poruccuje Englezima: ,,Vratichemo dzzep Nemaccke", kad M. Bora (M.
Borah) kazze Amerikancima s Istoka: ,,Ovi prokleti Evropljani
passche travu", kad M. Kloc (M. Klotz) i M. Renodel (M. Renaudel)
kazzu Francuzima: ,,Uzechemo novac odande gde ga ima", to jest po
jednima, iz kovccega Nemaca gde che ga trazziti vojnici, po drugima
iz kovccega Francuza odakle che ga uzeti poreznici i zzandari, onda
ovi ljudi jednako veruju ili nastoje da veruju da se novac negde
nalazi kao u doba Luja XIV, dok mi zzivimo u kapitalisticckom
rezzimu u kojem novac nastaje i gde bogatsvo, uticaj, sadrzze manje
pokret kapitala a visse kapital pokreta.  Kapital pokreta, to bi,
uostalom, mogla da bude definicija zzivog bicha, biljke koja stvara
ovaj pokret i zzivotinje koja je jede.  Nacin kapitalisticckog
zzivota izgleda zajedniccki opsstoj dinamici vrednosti pokreta -
koji preovladava u Evropi - ccudesno obelezzavajuci njen naccin
zivota - crpechi ga niotkud.
     Sa ovom cetvrtom karakteristikom povezana je i peta: primat
tehnike.
     CCovek Evrope se predstavlja kao ccovek jednog drugaccijeg
nacina zzivota, kao posednik i pronalazacc tehnike.  ,,Jedna
nacija", kazze Tagore, ,,u smislu ekonomskog i politicckog
ujedinjenja jednog naroda je ovaj lik u koji se oblacchi ccitava
jedna populacija usmerene prema nekom mehanicckom cilju".
Unutrassnjost, dakako, nije nase missljenje i nasse evropske nacije
imaju u sebi izvesnu mistiku sa kjom veruju da prevazilaze ovaj
mehanizam kojeg smatraju sredstvom a ne ciljem.  U svemu ovome oni
predstavljaju izvan, i svi pojedinaccno i svi zajedno, oblacce se
u ovaj mehaniccki lik.
     Upotreba mehanizma i kruzzenja uticaja, kapitalizam i tehnika,
drzze se, uostalom, kao dva korelativna aspekta jednog istog
naccina zzivota.  Drugim reccima, u naccinu evropskoh naccina
zzivota mogu se uocciti koegzistencija, podudarnost i ravnotezza -
koncentracija tri energije: koncentracija mehaniccke energije u
formi massina, prvenstveno massina-snage, koje se primenjuju od
kraja XVIII veka, pre svega massina-orudja, inventivni duh Evrope;
koncentracija ljudske energije u formi fabrike; koncentracija
socijalne energije, to jest, ljudske energije i zemaljske energije,
ili uticaja u formi anonimnog drusstva i velikih banaka.
     Ova tehnika i koncentracija energije moguchne su jedino zato
ssto je evropski duh jasno usavrssio smisao obrazovanja, najpre
grcckih topografa.  Na sva ova pitanja koja trazze odgovore
musliman odgovara: ,,Allah aalam!" ,,Bog to najbolje zna!"
Evropljanin je, medjutim, mehanizmom jasnoche naccinio od svog
intelektualnog sveta matematike materijalni svet tehnike,
politiccki svet savremene administracije.  U zzivotu Istoka
jasnocha se predstavlja pomochu dva reda fenomena: astronomskim
fenomenom, to jest kretanjem zvezda, i evropskim fenomenom, na
primer redom vozznje okaccenim na vozu u pokretu.
     Ove osobenosti evropskog naccina zzivota ticcu se dovde samo
reda prostora, organizacije prostora.  Tu je i ssesta koja odgovara
poretku vremena, organizaciji vremena.
     Ili taccnije, organizaciji sechanja.  Evropa ne predstavlja
samo kapital i koncentraciju energije, vech kapital i koncentraciju
sechanja; Evropa zemlja fabrika ali i zemlja biblioteka i muzeja.
Muslimani prave razliku izmedju naroda koji ccita verske knjige i
neznabozzaca koji ih ne ccitaju.  Za Evopljanina vreme postoji, ono
je ispunjeno i naseljeno bichima kao ssto nekad priroda bejasse za
Grke.  Pronalasci otkriveni u XIX veku, u vremenu, organizacija
ccovekove istorije, obiccaji u nassoj kulturi, u nassem savremenom
bichu, rezultat su istorije stvarane visse hiljada godina, koju mi
danas pokussavamo da ozzivimo; znaccenje vezano za zakone, obiccaje
i zelje, u svom konzreviranju prosslosti, dok se druga strana ove
prosslosti ostavlja po strani i napussta ritam sve brzzih i brzzih
promena i pronalazaka; sve to trajanju Evrope daje obelezzje za
koje drugi tipovi civilizacije jedva da nude primer.
     Primetiche se, bez sumnje, da se evropski naccin zzivota mora
ssvatiti u dosta ssirokom smislu koji obuhvata i Ameriku,
Evropljaninn deli sa Amerikancem vechinu ovih karakteristika.
Netaccno bi bilo rechi da je to zato ssto su Evropljani dossli iz
Evrope u Ameriku, jer se pokatkad manifestuje i suprotan proces.
Ako nam Amerika s takve taccke gledissta organizacije sechanja
izgleda kao podevropa, ona nam, naprotiv, s taccke gledissta
massinizma izgleda kao nadevropa, i s taccke gledissta demokratije
takodje (prisetimo se Tokvilovih - Tocqueville - putovanja).
Postoji jedan pravi amerikanizam kojeg bi bilo zanimljivo uporediti
sa evropeizmom, medjutim, _elan vital_ u Ameriku dolazi iz Evrope
kao njegov jezik; jer za savremenog Amerikanca, sa severa i juga,
njegova parcela nepresussne zemlje, ona koju poseduje Islandjanin
ili Litvanac, njegov je jezik.  Jezik nam licci dussu jednog naroda
ali on pripada upravo Americi, da vidimo koliko, uz beskrajnu
plasticcnost ljudske prirode, jedan narod, narodi, mogu oblikovati
dussu neke druge stvari koja nije jezik - sa njim rodjen i
konsupstancijalan.
     Evropljanin je uvek Amerikanac za nekoga - u ovom sluccaju -
Istoccnjaka.
     Svaki narod je stvorio svoje vrednosti koje su za nnjega
najbolje, on je drugima pozajmio te vrednosti koje njemu
odgovaraju.  Izgleda, nna koncu, da svet zzivi i da joss dugo mora
zziveti evropske vrednosti, osim mozzda jedne - kapital-religije.
     Pogledajmo najstarije, najkonstantnije fenomene Evrope: ona
privlacci i stvara samo religije kratkoga daha, ograniccenog
trajanja, lokalna carstva.  Religije univerzalne snage, religije
koje su u svetu dusse, i onda kad je Evropa u XIX veku bila
materijalni sistem planete, one su dossle iz nekih delova Azije i
prostirale su se od Judeje do Ganga - budizam, hrisschanstvo,
islam.  Univerzalna religija se izvorno javlja u svojoj klici indo-
semitskog dvojstva odakle je Evropa iskljucena.  Jedina univerzalna
vrednost za koju se Evropa pokazala nemochnom da je stvori, jeste
uzajamni odnos - bitan za svakog ccoveka - sa bozzanstvom.
     Da li je ova stara ccinjenica aktuelna i konstantna?
Verovatno.  Bilo bi zanimljivo, u vezi sa religijskim formulama,
proucciti sasvim evropski sadrzaj, duh koji dosta drzzi do
evrpskog, na primer pozitivisticcke religije ccoveccanstva,
antisemitsko i ateisticcko pseudo katoliccanstvo Morasa (Maurass),
odinizam nemacckih rasista; religiozni duhovi ih drzze za vassarske
fenomene.  Reccju, hrisschanstvo je imalo funkciju evropske
religije; ono ju je negovalo u meri u kojoj se sada nalazi duh
Evrope.  Bilo kakvo razdvajanje termina Evrope i hrisschanstva,
ccitav pokret missljenja koji ih medjusobno suprotstavlja,
paradoksalno je i privremeno.
     Neminovno je, najposle, da ovakva Evropa koju sam pokussao da
ocrtam u nekoliko njenih karakteristika, barem spoljassnjih, ova
nacionalna, internacionalna, demokratska, kapitalisticcka,
tehniccka, istorijska, takodje, na naccin neke univerzalne
religije, ne izluccuje jednu vrstu prostog monizma kadrog da stvori
nekakav progres kakav je danas postignut kod crnaca Afrike:
socijalnim materijalizmom - poteklim od Marksa (Marx) - dvojakim
,,filozofskim" materijalizmom na Hekelov (Haeckel) naccin.




Biografska belesska

ALBER TIBODE (Albert Thibaudet, 1874-1936) Knjizzevni kriticcar,
esejist i istoriccar knjizevnosti.  Filozof po formaciji.  Pretrpeo
je snazzan uticaj Bergsonovih ideja, kao i drugih antropolosskih
disciplina, od psihologije do lingvistike.  Delo posmatra ne kao
sliku stvarnog, vec kao neponovljiv ccin stvaralacckog oblikovanja
moguchnog.  Glavna dela: _Poezija Stefana Malarmea_; _Bergsonizam_;
_CCitalac romana_; _Pol Valeri_; _Gistav Flober_; _Stendal_;
_Republika profesora_.
     Tekst preveden iz: _Antologie des Essayistes Francais
contemporains_, Editions KRA 56, Paris, 1929.  Preveo Tomislav
Gavrich.





Sledece nedelje: Karl Poper, ,,Sudar kultura"