 |
Broj 111 | |
Liljana Dirjan
Pesme
Preveo s makedonskog
Dusko Novakovic
O ISTOME, PONOVO
Da, pisem pesme
na papiricima za struju
povrh telefonskih impulsa
preko vodomera i kasno uvece
kad mi sin spava a muz mi nije kod kuce
pisem bez hartije ispred sebe
u mracnoj komori spavace sobe
uz lavez copora
i nocne svadje suseda okolnih
Nesto mi ostaje i za san
citave price potopljene u gustu smolu
crnog bora i bele breze
tecem usput kap po kap
u bocice, kafene kasicice, pipete
i dobijam
ujutro taj oblik suze
savrseno malo remek-delo
pra-okean
zivu vodu
osvit dana
DOMACI BLUZ
-
Izmedju
-
- dodaj mi vode
- iseci hleb
- gde su mi carape
ona se izvuce nevidljivo iz tela
u kuhinji su jos zvecali tanjiri i kasike
neko napomenu da jelo nije dovoljno slano
skripao je plakar u drugoj sobi
iz radija ispadale vesti, posete, delegacije
i tekla laka muzika
napolju bese vreo letnji dan
ona se osvrnu iza sebe
i zacudi koliko joj je tesna svucena kosuljica
i koliko prozracna svila epiderma
i ti mali mladezi crveno-kafene tufnice
sto su cinile da je toliko nalik pastrmki
udalji se jos malo
stize otprilike do spoljasnjih vrata
htede cuteci i sve reci njima da ostavi skupa
sa kosuljicom
ali napolju je zgrabi svetlost
i bese joj zao, previse zao
sto nece stici tamo kuda je krenula
da izgovori glasno
imena boja
PURPUR
To se ne moze
opisati ni otvorenih ni
zatvorenih ociju
ta (za sebe) crveno-bela-zlatna
topla vatra sred zime
parce purpurne tkanine
koja uzize i pali
kremen kamen usred sneznih polja
a vreme u prisoju je
velika cetvorka s pridruzenom nulom
jedan irvas vuce sanke
ostavlja trag u snu
(moze i obratno)
san ostavlja trag po snegu
putujuci na otvorenom
i njegova kosulja puni se vetrom
i moje lice gubi
svoje tek nadjeno (u njemu) parce sada
i sada ta podeljenost
novih hiljadu milja u srcu
STARI ZAVET, PONOVO
"Sezdeset kilograma zenstvenosti.Nesto zenstvenosti."
Jehuda Amihaj
-
Jedan zenin obraz brsti poljupce
samo s jedne strane muzevljevog lica
tren za trenom, lagano, milimetar po milimetar
posle tolikog tako reci nepodnosljivog odsustvovanja
(ko da se vani behu smenile ere, civilizacije, klime)
u tamnom vretenu hodnika
Lice zene njusi lice muza
trpa se preko nosnog brezuljka, preko goleti brade
puzi po brokatu koze, do izvora u ocima, preko cestarnih obrva
(so, so) brsti zutu kamilicu u predelu levog uha
(do Jerihona, stepenicama. Levijatan, malo nize, preko Stiksa)
odjednom pocinje da ih njise vetar tundre
njoj ispod nogu izmice tlo zemljino
caj mongolski - ulje toplo
huni i avari, viseci vrtovi
noc dan, dan noc
(to nepodnosljivo odsustvo)
do jezika - jarbola i cvora
(mornari na palubama pomazu se uzadima od kanabisa)
sred mooooraaaa
a jasmin kaplje po podu Sveta
Dole
sve biblijske zivotinje u parovima
utisane vlaznih ociju
klupcaju im se milo kraj nogu